Muzika 20. veka

Ovaj umetnik rođen 1936. godine, ubraja se u red britanskih eksperimentalnih kompozitora koji je zajedno sa Hauardom Skemptonom i Majklom Parsonsom osnovao ansambl namenjen izvođenju savremene avangardne muzike. Studirao je klavir, violončelo i kompoziciju na Kraljevskoj muzičkoj akademiji u Londonu. Godine 1957, učestvovao je u britanskom premijernom izvođenju Bulezove kompozicije Čekić bez gospodara, a zatim se usavršavao u Kelnskom studiju za elektronsku muziku gde je od 1958. do 1960. godine bio asistent Karlhajnca Štokhauzena. Tokom boravka u Kelnu upoznao je rad Džona Kejdža i Dejvida Tjudora što ga je inspirisalo da napusti postšenbergovsku serijalnu tehniku komponovanja i nastavi istraživanje na polju aleatoričke muzike. Kardju je jedan od najzaslužnijih umetnika za upoznavanje britanske publike sa radom američkih eksperimentalnih kompozitora poput Le Mont Janga, Kristijana Volfa, Mortona Feldmana tokom šeszdesetih godina, čime je ostvario i veliki uticaj na razvoj muzike u ovoj zemlji. Godine 1966, pridružio se džez improvizacionoj grupi kao pijanista i violončelista, a nakon što se intenzivnije politički angažovao u levo orijentisanim organizacijama, napustio je avagardni izraz i  nastavio da stvara post-romantičarskom tonalnom stilu.

Kardju kaže „Prestao sam da komponujem muziku u avangradom idiomu iz nekoliko razloga. Pre svega zbog ekskluzivnosti avangarde, njene fragmentarizacije, nerazumevanja stvarne situacije u svetu, individualizma i njenog klasnog karaktera."

Telman varijacije napisane su 1974. godine na tridesetogodišnjicu smrti Ernsta Telmana - sekretara nemačke komunističke partije od 1927. godine. Naime po dolasku nacista na vlast on je uhapšen i zatvoren, a 1944. godine i pogubljen u koncentracionom logoru Buhenvald.

Urednica Ksenija Stevanović.