Nikolaj Rimski-Korsakov: Bajka o caru Saltanu

"Bajka o caru Saltanu" napisana je na izuzetno uspeli libreto Vladimira Beljskog na osnovu istoimene bajke u stihovima Aleksandra Puškina. Poseduje prolog i četiri čina, a premijerno je izvedeno u Solodovnikovom pozorištu (privatnoj ruskoj operi Save Mamontova) 3. novembra 1900. godine.

Vladimir Stasov je sugerisao Rimskom-Korsakovu da ovu operu napiše kao svoj doprinos proslavi stogodišnjice rođenja Aleksandra Puškina koja je obeležavana 1899. godine. Iako se naizgled vratio žanru opere-bajke koji je negovao u svom ranijem operskom stvaralaštvu, ipak sa Carom Saltanom, kompozitor pravi formalni pomak u ovom domenu svog izraza. Naime, pre svakog čina postoji uvod za naratora, odnosno orkestarski interludijum, kojem prethodi mali fanfarni motiv, na način prave folklorne "priče-skaske". Taj fanfarni motiv se samo jednom otpeva - na samom kraju opere kada se svi likovi obraćaju gledaocima sa porukom "ovo je bila cela bajka, nemamo ništa više da vam ispričamo". Veliki dar Rimskog-Korsakova za muzičku ilustraciju doživeo je svoj vrhunac u "Bajci o Caru Saltanu" - gde koristi sve mogućnosti velikog orkestra, obogaćenog raznolikim udaraljkama, iako pritom uvek zadržava prozračnu i rafiniranu atmosferu.

Sam zaplet bajke obiluje repetitivnim, čak i ritualizovanim situacijama. Tako se susrećemo sa tri sestre, tri želje, tri čuda i tri uboda pčele, a kompozitor opersku formalnu strukturu razvija oko ovih zadatih elemenata, koji se tretiraju poput strofa u strukturi pesme. Ovo delo stoga ne poseduje nikakve realistične elemente. Svi likovi, osim ljubavnog para i junakove majke Militrise, su komične karikature, a muzika se takođe oslanja na zabavne, lakše i komične aspekte ruskog folklora adaptirajući dečije pesme, uspavanke, gradske ulične pesme i druge žanrove vašarske muzike. Sve ovo je na određeni način pripremilo teren za Petrušku, balet najpoznatijeg učenika Rimskog-Korsakova, Igora Stravinskog.

Urednica Ksenija Stevanović