Aleksandar Milosavljević: Pozorišne aktuelnosti

Dramu Carstvo mraka Tolstoj je napisao 1886. godine inpirisan novinskom vešću o čoveku koji se na svadbi svoje ćerke neočekivano ispovedio za sva nepočinstva. Delo koje je nastalo isprovociralo je veoma negativan stav Moskovske Patrijaršije i konzervativne ruske javnosti, tako da je na scensko uprizorenje čekalo do 1902. godine, pri čemu je Tolstoj morao da načini niz korekcija i ustupaka u odnosu na prvu verziju svog teksta.

Radnja komada je smeštena u rusku provinciju, još uvek neopterećenu zlom koje polako nagriza civilizaciju, a posebno gradove ogrezele u svakojakim porocima. Najneposredniji pokretači zla u Carstvu mraka su žene; one inspirišu, sugestijama navode, pa čak i prisiljavaju muškarce da čine rđava dela. No, Tolstojeva mizoginija, za koju je i mimo ove drame prečesto bivao optuživan, neće postati deo teme predstave koju je Igor Vuk Torbica režirao u beogradskom Narodnom pozorištu. Pronalazeći uporište u samom Tolstojevom dramskom predlošku, reditelj će zajedno sa adaptatorkom Tijanom Grumić i dramaturškinjom Molinom Udovički uspostaviti fini balans između dva podjednako moćna i delotvorna principa zla - ženskog i muškog, predstavljajući ih kao kompatibilne sile koje se međusobno dopunjavaju i jedna bez druge ne bi mogle da funkcionišu. Siromaštvo i materijalna beda ovde su samo prividni pokretači zla, a kao mnogo jači i presudniji prikazani su slepa ljubav i seksualna strast, večito čovekovo nezadovoljstvo onim čime raspolaže i sebičluk. Otuda jasno razaznajemo da žena kao demijurg zla ne bi mogla da ostvari svoje ciljeve bez slabog, pohotnog i nemoralnog muškarca. Zlo, dakle, ima dva janusovska lica - muško i žensko, a tek zajedno ona čine celovito ljudsko biće, vazda spremno da čini najstrašnije stvari - da izda bližnjeg, upusti se u bračnu preljubu, laže, vara, a na koncu i da ubije, komentariše Aleksandar Milopsavljević.

Urednica ciklusa Tanja Mijović.