Izazovi i perspektive 21. veka za identitet i dostojanstvo ličnosti – Igor Milinković

Pojam ljudskog dostojanstva pojavljuje se u ranim radovima Ronalda Dvorkina - već u svojoj prvoj knjizi Shvatanje prava ozbiljno, on naglašava vezu između ljudskih prava i „neodređene, ali snažne ideje ljudskog dostojanstva", koja podrazumeva da postoje načini postupanja prema drugoj osobi „koji nisu u skladu sa njenim priznanjem kao punopravnog člana ljudske zajednice, tako da je takvo postupanje duboko nepravedno". U spisu Nepravednost života, posvećenom problemu moralne opravdanosti abortusa i eutanazije, Dvorkin dostojanstvo definiše kao moralno pravo (i odgovornost) pojedinca da samostalno odlučuje o fundamentalnim pitanjima o smislu i vrednosti sopstvenog života. Pojmu ljudskog dostojanstva pripada centralno mesto u delu Pravda za ježeve, gde Dvorkin „traga za etičkim, ne moralnim, standardom koji bi rukovodio našim tumačenjem moralnih koncepata". Taj etički standard Dvorkin nalazi u vrednosti ljudskog dostojanstva, čiju sadržinu čine dva principa: princip samopoštovanja (koji zahteva da pojedinac vlastiti život shvata ozbiljno i da značajnim smatra pitanje da li će on da se izrodi u uspešnu performansu) i princip autentičnosti (koji podrazumeva da svaki pojedinac ima posebnu, ličnu odgovornost da identifikuje ono što njegov život čini uspešnim i da takav život ostvari kroz koherentnu priču ili stil koji odobrava).

Ovakve Dvorkinove stavove, Igor Milinković postavlja pred izazove biotehnološkog razvoja. Da li ideal autentičnog života može biti realizovan ukoliko su njegove determinante unapred određene? Upotrebi li se metafora o „životu kao romanu", da li se život pojedinca može smatrati autentičnim ako su unapred definisani žanr i glavni lik priče? Da li princip autentičnosti, definisan u Pravdi za ježeve, podržava Dvorkinove zaključke o opravdanosti primene pojedinih medicinskih tehnologija? Da li je, primera radi, izbor karakteristika deteta od strane roditelja, ili donošenje odluke o njihovom unapređivanju, spojiv sa konceptom ljudskog dostojanstva ili predstavlja narušavanje autentičnosti detetove egzistencije? Da li realizacija kritičkih interesa pojedinca može biti ostvarena ukoliko su oni, u značajnoj meri, definisani od strane drugog, možda i pre nego što je životni narativ uopšte i započeo?

Sledećeg četvrtka, 14. decembra, nastavićemo emitovanje zvučnih zapisa sa ovog okruglog stola.
Urednica ciklusa Tanja Mijović.