Stjuart Hol: Zapad i ostatak – diskurs i moć

Gde je i šta je „Zapad"? Ovo pitanje je mučilo Kristifora Kolumba, a ostalo je zagonetno i do danas. Mnoga društva u današnje vreme teže da postanu „zapadna", makar kad je u pitanju dostizanje životnog standarda. Ali u Kolumbovo vreme, ići na Zapad je bilo važno uglavnom zato što se verovalo da je to najbliži put ka bogatstvima Istoka. Iako je Kolumbu trebalo da bude jasno da Novi svet koji je otkrio nije bio Istok, on nikada nije prestao da veruje da on to jeste, pa je čak začinio svoje izveštaje mnogim čudnovatim tvrdnjama. Mađutim, ni naše ideje o „Istoku" i „Zapadu" nikada se nisu oslobodile mita i fantazije, one ni danas nisu prvenstveno predstave o mestu i geografiji. Zapad je ideja ili koncept barem isto toliko kao i geografska činjenica, on je istorijski koliko i geografski pojam. Stjuart Hol zato sprovodi istraživanje o tome kako se konstituisala ideja „Zapada i ostatka (sveta)" - The West and the Rest, te kakvu su ulogu društva van Evrope imala u dosezanju onoga što se naziva „modernost".

Zapad kao koncept je osnovna tema Holove knjige, i kao takav on ima nekoliko uloga: koncept Zapada je misaono oruđe, budući da omogućuje karakterizaciju i klasifikaciju različitih društava; on je slika, ili skup slika, sredstvo reprezentacije; ideja Zapada je standard ili probni model, način da objasnimo razlike; najzad koncept Zapada pruža kriterijume vrednovanja u odnosu na koja se društva rangiraju i oko kojih se grupišu snažna pozitivna ili negativna osećanja (recimo, „Zapad" = razvijen = urban = poželjan = dobar, ili „Istok" = nerazvijen = ruralan = nepoželjan = loš).

Tekst je prvi put objavljen 1992. godine pod naslovom The West and the Rest: discours and power, a uskoro će se pojaviti i na srpskom jeziku u izdanju Karposa iz Beograda.
Prevod s engleskog Ivana Maksić.
Urednica ciklusa Tanja Mijović.