четвртак, 23. нов 2017, 20:00
Matijas Georg Mon i Bečka škola
U četvrtoj, poslednjoj emisiji ciklusa koji priređujemo povodom 300 godina od rođenja austrijskog kompozitora Matijasa Georga Mona, slušaćete dela ovog autora, Johana Adolfa Hasea i Georga Kristofa Vagenzajla
U periodu od 1760. do 1774. godine u Beču je živeo i stvarao jedan od najcenjenijih kompozitora 18. veka - Johan Adolf Hase. Radeći pod patronatom habzburške carske porodice i komponujući uglavnom opere i oratorijume, po pravilu u saradnji sa Pjetrom Metastazijem, Hase se u određenoj meri distancirao od lokalne škole bečkih autora koji su prevashodno trasirali novi muzički izraz u instrumentalnim žanrovima. Ipak, pojedina koncertanta ostvarenja ovog kompozitora pokazuju srodnost sa ostvarenjima prve generacije bečke škole, kojoj pripada i Matijas Georg Mon. Reč je o četvorostavačnim koncertima, koncipiranim po ugledu na sonatu da kjeza, koji započinju laganim stavom, a na mestu drugog stava neretko imaju fugu. Emitovaćemo Koncert za violončelo u De-duru Johana Adolfa Hasea.
Zajedno sa Georgom Kristofom Vagenzajlom, Mon je sredinom 18. veka važio za vodećeg predstavnika bečke škole, a ova generacija je u istoriji muzike odigrala značajnu ulogu u transformaciji žanrova instrumentalne muzike sličnu ulozi manhajmske škole, predvođene Johanom Štamicem. Monovi koncerti za klavijaturne instrumente bili su prvi u Beču u kojima su se iskazali elementi galantnog stila u koncipiranju tematskog materijala. Pored toga, Mon je zadržao i osnove ritornelo forme, kao i elemente tokate, fuge i kanona u oblikovanju pojedinih stavova, stvarajući na taj način svojevrsni hibridni koncertantni stil. Posebno je zanimljiv i bogat harmonski jezik solističkih odseka, kao i inventivna komunikacija solističke deonice i orkestra, koja po fakturi neretko evocira kamerne žanrove. Emitovaćemo Koncert za čembalo u ge-molu Matijasa Georga Mona.
Kao i u slučaju Monovog koncertantnog opusa, Vagenzajlov Koncert za klavir i violinu u A-duru svedoči o transformacijama kroz koje je prolazio ovaj žanr: dok idiom prvog stava jasno pripada galantnom stilu, završni menuet i dalje asocira na stil baroknih svita. Solističke deonice odlikuju visoki virtuozni zahtevi, kao i Vagenzajlov prepoznatljiv rukopis u deonici klavira, zasićen triolama i sinkopama.
Autor Srđan Atanasovski
Zajedno sa Georgom Kristofom Vagenzajlom, Mon je sredinom 18. veka važio za vodećeg predstavnika bečke škole, a ova generacija je u istoriji muzike odigrala značajnu ulogu u transformaciji žanrova instrumentalne muzike sličnu ulozi manhajmske škole, predvođene Johanom Štamicem. Monovi koncerti za klavijaturne instrumente bili su prvi u Beču u kojima su se iskazali elementi galantnog stila u koncipiranju tematskog materijala. Pored toga, Mon je zadržao i osnove ritornelo forme, kao i elemente tokate, fuge i kanona u oblikovanju pojedinih stavova, stvarajući na taj način svojevrsni hibridni koncertantni stil. Posebno je zanimljiv i bogat harmonski jezik solističkih odseka, kao i inventivna komunikacija solističke deonice i orkestra, koja po fakturi neretko evocira kamerne žanrove. Emitovaćemo Koncert za čembalo u ge-molu Matijasa Georga Mona.
Kao i u slučaju Monovog koncertantnog opusa, Vagenzajlov Koncert za klavir i violinu u A-duru svedoči o transformacijama kroz koje je prolazio ovaj žanr: dok idiom prvog stava jasno pripada galantnom stilu, završni menuet i dalje asocira na stil baroknih svita. Solističke deonice odlikuju visoki virtuozni zahtevi, kao i Vagenzajlov prepoznatljiv rukopis u deonici klavira, zasićen triolama i sinkopama.
Autor Srđan Atanasovski
Коментари