Majstori baroka

Ovaj francuski kompozitor i instrumentalista rođen je 1676. godine u muzičkoj porodici koja je decenijama unazad radila u službi Luja XIV. Pretpostavlja se da je osnovno muzičko obrazovanje dobio od svog oca, violiniste i čembaliste Dominika Kleramboa, a usavršavao se potom kod orguljaša Andrea Rezona i Žan-Batista Moroa, sa kojim je učio kompoziciju i pevanje. Veoma kratko radio je kao orguljaš u avgustinskom manastiru u Parizu, ali je, kao i ostali članovi njegovi porodice, nastavio da služi kraljevskoj porodici. Na početku je radio kao nadzornik koncerata koje je za Luja XIV priređivala markiza de Mentnon, da bi sredinom druge decenije 18. veka dobio mesto orguljaša u kraljevskoj kući i ženskoj školi Sen Sir, u blizini Versaja, gde je zamenio Gijom-Gabrijela Nivera. Međutim, nakon nekoliko godina, Klerambo je napustio ovu poziciju u korist svog sina, ali je nastavio da održava veze sa ovom ustanovom i počeo je da radi u manastiru Svetog Jakova.

Ovaj francuski majstor bio je pre svega izuzetno popularan kao kompozitor kantata, u kojima je ostvario sintezu italijanskih i francuskih uticaja. Napisao je pet zbirki ovih kompozicija između 1710. i 1726. godine, kao i pet zasebnih kantata.

Predstavićemo i instrumentalne kompozicije Luj-Nikole Kleramboa: dve sonate za dve violine, violu da gamba i baso kontinuo kao i Svitu za čembalo. Pretpostavlja se da su pomenute sonate nastale početkom 18. veka, u periodu kada je sonatna forma bila veoma zastupljena u Francuskoj. Tehnički zahtevi ovih dela su prilično konzervativni u poređenju sa sličnim italijanskim kompozicijama iz tog perioda, pa čak i sa onim iz nove francuske škole violine. Sonatni stil podseća na stil Arkanđela Korelija, i to pre svega zbog neprekidnih pasaža i razrađenih bas linija u brzim stavovima.

Autor emisije Jelena Damjanović