Hronika Trećeg programa

Sa najznačajnijeg makedonskog filmskog festivala „Braća Manaki", koji je održan od 23. do 30. septemba u Bitolju, Dejan Petrovića izdvaja ostvarenja Operacija venčanje izraelske autorke Anat Zalmanson Kuznjecov i Zabava britanske rediteljke Sali Poter.

Film Operacije venčanje evocira sada već davne, ali i dalje dramatične događaje od pre gotovo pola veka: u Lenjingradu početkom sedamdesetih godina 20. veka nekolicina sovjetskih Jevreja dolazi na ideju da pobegne iz „crvenog carstva" bilo gde, a to će realizovati tako što će oteti prazan avion i zatražiti azil u prvoj slobodnoj susednoj zemlji. Scenario i razvoj okolnosti neobično nalik ovogodišnjem gruzijskom ostvarenju Taoci s kojim deli mnoštvo sličnosti, ali i određene razlike, sada sa bezbedne vremenske i geografske distance obrađuje te kritične dane i godine. Uprkos povremenim stilskim nedoslednostima i odveć familijarnom pristupu izuzetno delikatnoj temi, ovaj film predstavlja vredno svedočanstvo epohe.

Film Zabava donosi zabavnu i pronicljivu, ali indirektno i oporu studiju karaktera, gde imamo prilike da izbliza posmatramo raskošan dijapazon likova iz britanskog visokog društva. Ovo kamerno i minimalistički postavljeno crno-belo ostvarenje dosledno sledi uveliko postojeća, a neka od njih (u rasponu od Polanskog i Momčilovića) i znatno uspelija seciranja psihološkog i mentalnog stanja žitelja jedne zajednice, kroz zabavu koju je povodom izbora na mesto ministra u senci organizovao vremešni bračni par, pozvavši u to ime nekolicinu zajedničkih višedecenijskih kolega i prijatelja.

* * *

Knjigu Ane Rasel Omaljev Stojimo razjedinjeni: diskursi „Prve" i „Druge" Srbije o identitetu, prošle godine je objavila izdavačka kuća Ibidem Verlag iz Štutgarta. Inače, autorka knjige je kritičarka i kreativna direktorka Savremene balkanske umetničke agencije u Londonu, a ova studija bazirana je na njenoj doktorskoj disertaciji Konstrukcija Drugog - diskursi o Evropi i idenitetu kod „Prve" i „Druge" Srbije. U svojim istraživanjima Ana Rasel Omaljev se prevashodno oslanja na analizu diskursa, kao i (u manjoj meri) na antropologiju i lingvistiku, kako bi obuhvatila proces formiranja identiteta u post-miloševićevskoj Srbiji, i to onako kako to predstavljaju intelektualne elite u njihovim javnim debatama oko pitanja kao što su nacionalni identitet i evropske integracije. Po rečima Aleksandra Pavlovića: „Ukupno uzevši, ova knjiga trezveno identifikuje glavne diskurzivne strategije koje su cirkulisale u srpskoj javnoj sferi i uspeva da omeđi ideološki spektar srpskog društva svodeći ga na dve antitetičke pozicije. Ipak, utisak je da je njen širi i ambiciozniji cilj da se rasvetle strukture moći i transcendira ova dualistička logika... Dok je suprotstavljanje Prve i Druge Srbije iz analitičkih razloga i zarad jasnoće opravdano, takođe postoji tendencija da se one predstave kao dve glavne političke frakcije, što je manje opravdano. Čitalac je mogao biti bolje obavešten o nejednakim pozicijama koje zastupnici ove dve ideologije zauzimaju - Prva Srbija je bliska dominantnom diskursu i raširenija među onima koji zauzimaju istaknute javne položaje u akademskoj i društvenoj sferi, a pogotovo u političkim partijama; Druga Srbija, sa svoje strane, prevashodno predstavlja pojam koji je koristila grupa antiratnih intelektualaca i aktivista od 1992. do 1995. godine, i njegova kasnija upotreba bila je pre simbolička i, čak, pežorativna kada je reč o njihovim oponentima, te su ovi intelektualci bili, a delimično i ostali na margini, uz relativno kratkotrajan rast njihovog političkog autoriteta kroz Građanski Savez Srbije u prvim godinama nakon pada Miloševićevog režima".

Urednica emisije Tanja Mijović.