петак, 20. окт 2017, 22:20

Stanko Blagojević: Vavilonska jama i Pandorina soba

U emisiji NAUČNI SKUPOVI možete slušati izlaganje Stanka Blagojevića „Vavilonska jama i Pandorina soba”, koje je održano u okviru 18. Međunarodne filozofske škole „Feliks Romulijana u Zaječaru”, čija je tema bila „Antropološki i civilizacijski optimizam i/ili pesimizam”, a održana je od 31. avgusta do 3. septembra.

Stanko Blagojević počinje svoje izlaganje zapažanjem da je sklop pitanja u polju antropološkog optimizma i pesimizma, kao i pojma ljudske prirode, u izvesnom smislu van teorijske mode. Razlog tome je dominantna intelektualna atmosfera koja je određena odbacivanjem ili čak difamacijom „velikih priča" i legitimacionih struktura u obliku teodikeje i emancipacije. Reaktualizacija ovog pojmovnog polja prolazi kroz formalno-analitičko, kritičko-istorijsko i polemičko-dijalektičko ispitivanje kako bi rekonstruisala teorijske uslove njegovog savremenog teorijskog razmatranja i praktičkog važenja. Ovakav postupak podrazumeva izlaganje asimetrija i strukturnih deformacija govora o antropološkom optimizmu i pesimizmu, kao i o ljudskoj prirodi, i to u performativnim protivrečnostima govora o optimizmu i pesimizmu u pravom licu, suprotnosti prema pojmu nade, prelaženju subjektivnosti u objektivnost i obrnuto, izostanku „pejorizma" kao suprotnosti „meliorizmu" i tako dalje, pri čemu se figure samoispunjavajućeg proročanstva i samopobijajućeg postupanja uzimaju kao paradigmatična protivrečnost „rada" ovih pojmova, usled nestajanja oslonca u odgovarajućem epohalnom kontekstu (kafkijanska figura „Vavilonske jame" i figura „Pandorine sobe" predstavljaju oblike uvlačenja istorije i subjektivnosti u ovaj splet).

U razmatranju odnosa društvenih raslojavanja pomoću ideologema ljudske prirode, antropološkog optimizma i pesimizma, uz variranje hobsovske „vučje" figure, Stanko Blagojević pokazuje:

U praktičkom smislu, kriterijumi raslojavanja nisu optimizam i pesimizam, već pre sadržinska određenja optimum i pesimum, koja su izraz nepomirljivosti društvenih protivrečnosti.
Mogućnost samog razlikovanja optimizma i pesimizma u antropološkom smislu zavisi od perspektive ili horizonta koji postavlja dominantni projekat konzervacije status quo ili projekat emancipacije.

Pomoću specifičnog pojmovnog modela, pokazuje se mogućnost prevazilaženja ili svođenja aktuelnih određenja ljudske prirode i, shodno tome, antropološkog optimizma i pesimizma na strukture i moguće ishode društvenih i političkih suprotstavljanja i borbi.

Sledećeg petka, 27. oktobra, nastavićemo emitovanje zvučnih zapisa sa ovog naučnog skupa.

Ciklus uređuju Tanja Mijović i Predrag Šarčević.