Muzej zvuka

Ovaj franko-flamanski kompozitor, koji pripada generaciji velikih majstora polifonije poput Vilarta, Palestrine i Di Lasa, rođen je u mestu Vert, blizu Antverpena, ali je gotovo čitav život proveo u Italiji. Već kao dečak postao je pevač u kapeli Markize od Padule, supruge Frančeska D'Estea, te se preselio u blizinu Napulja, a od 1565. godine pa do svoje smrti, živeo je u Mantovi. Ovim gradom je vladala porodica Gonzaga, koja je od njega načinila jedan od najznačajnijih kulturnih cenatara Apeninskog poluostrva. Ovo je posebno bilo izraženo za vreme vladavine Guljelma Gonzage, Vojvode od Mantove od 1550. do 1587. godine, koji je uložio velike napore kako bi u gradu sagradio crkvu u kojoj bi na dostojan način moglo da se izvodi bogosluženje, ali izvodi muzika koju su komponovali autori agnažovani na njegovom dvoru. Bazilika Svete Barbare je dovršena 1564. godine, a De Vert se doselio par meseci kasnije kako bi zauzeo mesto kapelmajstora „di kijeza i di kamera". Drugi autori koji su se potom uputili za Mantovu bili su Gastoldi i Monteverdi, dok je Palestrina odbio vojvodin poziv, obrazlažući da je plata isuviše mala.

Period koji je De Vert proveo na dvoru porodice Gonzaga bio je najproduktivniji i najuspešniji, i tada je nastao najveći broj njegovih madrigala, moteta i misa. Zbog krize u privatnom životu, ali i lošeg zdravlja, De Vert je 1585. godine morao da napusti mesto kapelmajstora, ali je nastavio da komponuje do smrti, objavljujući svoju poslednju zbirku madrigala 1595. godine.

Stilski, dela Đakesa de Verta pripadaju visokoj renesansi i predstavljaju primer razvijene polifonije, sa velikom emocionalnom snagom, u kojoj su i najmanje promene raspoloženja u tekstu muzički ilustrovane. Iza njega je ostalo čak 230 madrigala, uglavnom petoglasnih, koji su objavljeni u 16 tomova, kao i tri zbirke moteta. Ova dela su stilski nešto heterogenija, jer u njima dolazi do sukoba starog i novog stila - sa jedne strane, tu su stroga pravila o jasnoći tekstualnog predloška koja su diktirale smernice ustanovljene na Tridentskom koncilu, što je impliciralo upotrebu homofonije, a sa druge strane, prisutan je moderniji pristup negovan u madrigalima tog doba. Ova forma, u kojoj je i De Vert ostavio značajan trag, bila su često ispunjena hromatikom, nekada iznenađujuće oštrim sazvučjima i „madrigalizmima" - specifičnim melodijskim formulama kojima su oslikavane pojedine reči ili emocije, koje je autor povremeno upotrebljavao i u svojim duhovnim ostvarenjima.

Urednica emisije: Ivana Neimarević