Umetnost interpretacije

Kako ova ruska pijanistkinja kaže, njena fascinacija Bahovom muzikom seže u detinjstvo, toliko daleko da su prva sećanja na sviranje klavira vezana upravo za komade ovog majstora. Po njenim rečima, Bahova muzika je dovodi bliže odgovorima o ljudskom postojanju i svetu u kojem živimo. Ona je istovremeno ljudska, okrenuta širokim spoznajama i duhovita, zaključuje Avdejeva.

Julijana Avdejeva je skrenula pažnju međunarodne javnosti na sebe kada je 2010. godine pobedila na Šopenovom takmičenju u Varšavi. Važi za jednu od najintrigantnijih pijanistkinja svoje generacije, koju krasi umetnički integritet i biranje sopstvenog, često manje ekstrovertnog i populističkog puta.

Časopis „Fajnenšal Tajms" ju je opisao kao umetnicu koja ume da pusti muziku da diše, a njeni resitali izazivaju nepodeljenu pažnju kritike koja ističe kombinaciju jasnoće, energije, elegancije, ali i umetničke skromnosti i promišljenih stilskih izbora.

Avdejeva je započela da uči klavir sa pet godina kod Elene Ivanove na Specijalnoj muzičkoj školi Sestara Gnjensin u Moskvi, da bi kasnije studirala u klasi Konstantina Šerbakova i Vladimira Tropa. Pored Šopenovog konkursa, osvojila je nagrade i na takmičenjima u Bremenu, Ženevi, kao i Artur Rubinštajn u Poljskoj. Julijana Avdejeva nastupa i kao kamerni muzičar pre svega sa Kremeratom Baltikom, violinistkinjom Julijom Fišer i drugim umetnicima.

Urednica Ksenija Stevanović