Hronika Trećeg programa

Najveći makedonski filmski festival „Braća Manaki" održan je od 23. do 30. septembra u Bitolju, a prvoprikazano ostvarenje u takmičarskom programu bio je film Prvaci bugarskog reditelja Stefana Komandareva. Filmom, koji se odvija u nasumičnoj vožnji automobilom 24 sata, predstavljeno je očajanje koje u svakodnevnoj nesigurnosti i otužnom tavorenju živi većina autorovih sunarodnika, pri čemu je spektar likova zaista respektabilan: od učenica neskrivenih prostitutki, profesora filozofije koji prete da će skokom s mosta sebi da prekrate svakidašnje muke, postarijih tajnih ljubavnika kojima će se noćni plan ipak izjaloviti, lekara emigranta čija je jedina preostala dilema da li da izabere prvi ili drugi terminal sofijskog aerodroma, taksiste koji mušterijama pokušava povoljno da uvali ekskluzivnu odeću sa lokalnog groblja, tu je i sveštenik koji je prinuđen da dopunjava sopstveni budžet noćnim taksiranjem, kao i nadmeni i arogantni predstavnik „nove evropske elite" u toj zemlji, piše Dejan Petrović.

Dokumentarni film autorskog tandema Ju Haibo i Ju Kiki Tianći Kineski Van Gog donosi nesvakidašnju priču o jednom neobičnom selu. Naime, u dubokoj kineskoj provinciji preduzimljivi ljubitelj umetnosti osnovao je selo Dafen, gde su se postepeno nastanjivali umešni izvođači likovnih radova. Veoma efikasno organizovana manufakturna podela posla obuhvata desetine potencijalnih slikara, koji u što kraćem roku uspevaju da proizvedu enormne količine kopija radova proslavljenih umetnika, a najviše holandskog genija Vinsenta Van Goga, da bi zatim te prigodne kopije bile prodavane turistima širom evropskih prestonica.

* * *

Izdavačka kuća XX vek iz Beograda nedavno je objavila knjigu Srđana Atanasovskog Mapiranje Stare Srbije. Stopama putopisaca, tragom narodne pesme, koja predstavlja autorov pokušaj da na specifičan način pokaže kako su teritorije Kosova i Makedonije uklopljene u simbolički imaginarijum srpskog nacionalizma u 20. veku. Knjiga se sastoji iz četiri poglavlja: prvo, naslovljeno „Stara Srbija i Maćedonija kroz putopise i narodne pesme", sadrži sažet teorijski i istorijski uvod u problematiku studije, razmatra pitanje teritorijalnosti srpskog nacionalizma na kraju dugog 19. veka, te iscrtava polivalentni žanr putopisa iz Stare Srbije i Maćedonije, koji je u fokusu autorovog interesovanja; preostala tri poglavlja su u užem smislu muzikološka i okrenuta su ka aktivnostima istaknutih muzičkih stvaralaca - Stevana Mokranjca, kojem je posvećeno posebno, treće poglavlje knjige, ali i Isidora Bajića, Vladimira Đorđevića i drugih. Kako ocenjuje Aleksandar Pavlović: „Knjiga Srđana Atanasovskog očito proizlazi iz konstruktivističke škole studija nacionalizma koju su zasnovali Anderson, Hobsbaum, Smit i Gelner osamdesetih godina prošlog veka. Ona u sebe uključuje elemente muzikologije, studija nacionalizma, imagologije, istorije književnosti i folkloristike, i na koherentan način prati razvoj ideja o Staroj Srbiji i Maćedoniji i njihovo saobražavanje u to vreme već postojećoj i konsolidovanoj nacionalnoj simbolici. Stoga, ona predstavlja teorijski i metodološki solidno a istovremeno i čitalački prijemčivo štivo koje putopisnu književnost o Kosovu i notne zapise kosovskih melodija srpskih muzikologa obrađuje na nov i kritički način".

Urednica emisije Tanja Mijović.