Gramofonija

Među mnogobrojnim Rihterovim tonskim zapisima, posebno mesto zauzimaju oni načinjeni tokom šeste decenije 20. veka, kada je započela ekspanzija koncertnih aktivnosti ovog umetnika i van Sovjetskog Saveza. Naime, nakon dobijanja Staljinove nagrade 1950. godine, Rihter je održao turneje u Kini i istočnoj Evropi, a ubrzo zatim ploče sa njegovim snimcima počinju da se prodaju u velikim tiražima i van domovine. Iako su u ovom periodu najviše pažnje privlačili njegovi solistički nastupi, značajno je istaći da se u drugom planu odvijalo veoma posvećeno proučavanje koncertantnog žanra, koje je na posletku rezultiralo i Rihterovim retkim nastupom za dirigentskim pultom prilikom izvođenja koncerta za violončelo Sergeja Prokofjeva sa Mstislavom Rostropovičem. Imajući to u vidu, njegova rana tumačenja kompozicija ovog žanra privlače posebnu pažnju diskografa, s obzirom na to da ih odlikuje izuzetni entuzijazam i polet u interpretaciji, koji pored svih kasnijih Rihterovih dostignuća, nije više bio prisutan na pločama. To je verovatno razlog zbog kojeg su snimci prvih klavirskih koncerata Rahmanjinova i Prokofjeva, zabeleženi 1955. i 1952. godine, bili objavljivani više desetina puta, kako pojedinačno, tako i u okviru serija i kompleta. Iako su nastali u različitim okolnostima i sa nezanemarljivom vremenskom distancom imajući u vidu tadašnji intenzitet Rihterovih aktivnosti, ovi zapisi su najčešće objavljivani u paru zbog veoma sličnih izvođačkih i snimateljskih koncepcija, te se zbog vrhunskog balansa i prirodnosti tembrova i danas smatraju remek-delima muzičke produkcije rane analogne ere.

Autor emisije Milan Milojković
Urednica emisija Sanja Kunjadić