Misao i delo Ljubomira Tadića – govori Jovan Babić

Svoju knjigu Zagonetka smrti Ljubomir Tadić počinje tvrdnjom da je to čovekova najveća zagonetka koju on „od davnina" pokušava da reši. Smrt je ne samo zagonetka već zapravo tajna u pravom smislu reči, a ljudska zainteresovanost, pa i opčinjenost tom tajnom (ili pokušajem da odgonetne zagonetku) složenija je nego što se vidi na prvi pogled. U jednom smislu smrt, kao kraj ili prekid života, jeste nešto od najveće praktične važnosti: to je tačka u kojoj više ne možemo da planiramo budućnost jer budućnosti, barem u praktičnom smislu, više i nema. I dok nas početak života mnogo manje zanima (iako je početak u filozofskom smislu jednako misteriozan kao i kraj, ako ne i misteriozniji - jer ono što nastaje može, po istoj logici, i nestati, ali pitanje kako nešto nastaje time nije ni dotaknuto), kraj života je povezan i sa mnogim drugim praktičnim pitanjima, i to ne u smislu nezavršenih životnih planova usred prekida života. Ta druga pitanja se odnose delom na ono što je u smrti tajna, kao što je i život tajna, a delom na druga pitanja povezana sa vremenom i, ponajviše, sa onim što, u vezi sa vremenom, možemo nazvati kapacitet slobode kao moći da se u stvarnosti poveže nešto što je samo zamišljeno sa učinkom tog zamišljanja u stvarnosnom sadržaju budućeg vremena. Smrt tako predstavlja prekid sa budućnošću, prekid kontinuiteta života kao delatnosti postavljanja ciljeva i pokušavanja njihove realizacije (na osnovi slobode kao moći da se ciljevi postavljaju i pokušaju stvarno realizovati), smatra Jovan Babić. Zato je smrt, ne samo u doživljaju nego i sasvim praktično, direktnije povezana sa procesom života, koji je usmeren na budućnost i u kome neka tajna nastanka više i nema realnu praktičku već samo filozofsku važnost i zanimljivost.

Od sledećeg četvrtka, 28. septembra, počinjemo emitovanje snimaka sa naučnog skupa „Filozofija medija. Mediji i alternativa" koji je nedavno održan u Jagodini.

Urednica ciklusa Tanja Mijović.