Đuzepe Verdi: Aida

Kritika je generalno gledavši napala „nemaštovitu" scensku postavku poznate fotografkinje Širin Nešat, dok je pohvale uputila muzičkom delu opere, pre svega Rikardu Mutiju. Više različitih kritičara ističe da je Aida kroz Mutijevo vođstvo zasijala u svom punom simfonijskom sjaju, dugujući to pre svega izuzetnom razumevanju između dirigenta i odličnih muzičara Bečka filharmonije. Ipak, svi se slažu da je Ana Netrebko uspela da bude ubedljiva kao Aida, kao i da je glas Frančeska Melija sazreo do punog potencijala spinto tenora, tako da nije zaostajao za svojom mnogo poznatijom partnerkom. Ovaj akcenat na orkestarski deo opere u svakom slučaju odgovara Verdijevoj zamisli da od Aide napravi moderniju i unapređeniju verziju „opere lirik" koja bi mogla biti konkurentna Vagnerovoj muzičkoj drami. Aida je jedna vrsta uspele sinteze Verdijevih stremljenja na polju opere, njegovog snažnog dramskog gesta koji sada nesputano zaprema mnogo veći vremenski prostor od četiri čina, te se može reći da je sa ovom operom on započeo fermentaciju italijanske muzičke drame koju će ostvariti tek dvadeset godina kasnije sa Otelom i Falstafom. Aida je pre svega izuzetno celovito i koherentno ostvarenje u kojem je jako teško odvojiti baletske scene od muzičkih numera, jer je radnja organizovana u skladne dramaturške celine, u kojima preovlađuju kondenzovane arije i snažni ansambli, posebno dueti i terceti.

Urednica emisije: Ksenija Stevanović