Muzej zvuka

Pretpostavlja se da je Parsons rođen oko 1535. godine, a neobične okolnosti vezanje za njegovu smrt, zabeležene su u registrima Kraljevske kapele u kojima je 1571. godine zapisano da se „Robert Parsons udavio 25. januara u nabujaloj reci Trent u blizini Njuarka, a da ga je (u kapeli) zamenio gospodin Vilijam Berd".

Parsons je živeo u najburnijim godinama 16. veka u Engleskoj, u vreme kada su religijska trvenja uzrokovana reformacijom pretila da razore tamošnje društvo. Dominacija protestantske doktrine tokom vladavine Henrija VIII i njegovog naslednika Edvarda VI, uskoro je bila zamenjena agresivnim povratkom na katoličanstvo, stupanjem Henrijeve ćerke Marije I na vlast. Po Marijinoj smrti 1558. godine, sa ustoličenjem Elizabete I kao neprikosnovene vladarke, reformacija u Engleskoj je nastavljena, ali sada u manje radikalnom vidu nego tokom kratke vladavine njenog brata Edvarda. Tako se i u opusu Roberta Parsonsa, koji je stvarao upravo tokom ovih turbulentnih decenija, može pronaći devet kompozicija na latinskom, dve službe na engleskom, dve himne na engleskom kao i manji broj svetovnih kompozicija i instrumentalnih komada. Parsonsova najranija kompozicija je po svemu sudeći Magnifikat, koji se naslanja na tradiciju dela sačuvanih u Horskoj zbirci iz Itona, u kojoj se nalaze kompozicije Roberta Ferfaksa, Nikolasa Ladforda i Džona Tavenera. Izostanak stava Nunk dimitis ukazuje da je ovaj magnifikat bio komponovan za večernju službu, a u njemu kompozitor na tradicionalni način kombinuje koralne i polifone odseke. Delo je napisao za šest glasova, a posebno je impresivna tehnika mladog kompozitora iskazana u kanonskim imitacijama koje prožimaju ovo delo. Osim ovog dela, čućete i Parsonsove himne, motete i psalme.

Urednica emisije: Ivana Neimarević