Petar Grujić: Naučne aktuelnosti

Grujić na početku teksta piše o uvek intrigatnom odnosu prostora i vremena, te ističe da je čovek, makar intuitivno, naslućivao da su prostor i vreme bliski partneri u prirodi još od najranijih početaka civilizacije. Ovo je pogotovo postalo uočljivo u doba velikih geografskih ekspedicija krajem Renesanse u Evropi. Doduše, ovde se nije radilo o fizičkom, već kalendarskom vremenu i njegovoj zavisnosti od geografske dužine. Pravu forrmalno-matematičku međuzavisnost fizičari su realizovali tek u okviru Teorije relativiteta, kako Specijalne (prostor Minkovskog), tako i Opšte (koncept prostorno-vremenskog kontinuuma). Zato nije čudno da se mnoge osobine prostornih struktura prenose i na vemenske, s obzirom na to da je vreme konceptualno teže za poimanje našeg uma. Nedavno je vremenska periodičnost spuštena na subatomski nivo, i to nezavisno u dve laboratorije u SAD, na Harvardu i u Merilendu, potvđjujući ideju nobelovca Franka Vilčeka, koji je razmišljao na temu uređenosti motiva u prostor-vremenu. Tako je na Merilendskom univerzitetu koristeći nisku jona iterbijuma dobijeno ono što će biti nazvano vremenskim kristalom...

Autor piše i o ideji da se sve može svesti na jedinstven početak koja se može smatrati jednom od sveprisutnih mantri u mnogim oblastima ljudskog znanja. Plemena, dakle, potiču od mitskog pretka, obično neke životinje, totema, a celi ljudski rod od biblijskog rajskog para. Ovaj koncept monocentrizma našao je mesto i u savremenoj antropologiji, koja zagovara ideju da homo sapiens potiče od jedne jedine žene, danas popularne Lusi, koja je živela u Africi pre nekih stotinu hiljada godina. Savremena biologija, koja je već duboko ušla u mikroskopsku sferu, pokušava da objasni nastanak i prirodu živog sveta na najfundamentalnijem, molekularnom nivou, Poslednji rezultati ukazuju da se u jednoj fazi evolucije živog desila diferencijacija na nekoliko primarnih, osnovnih oblika živog. Analogno pomenutoj dami iz Afrike, Lusi, ovaj predak svega živog danas postojećeg sveta, nazvan je LUCA, akronim za Last Universal Common Ancestor (Poslednji Univerzalni Zajednički Predak)...

Grujić u tekstu podseća da su skorašnje detekcije gravitacionih talasa, emitovanih fuzijom udaljenih crnih rupa, izazvale veliko uzbuđenje, kako kod astrofizičara, tako i teorijskih fizičara, koji su ovim dobili prvu opservacionu potvrdu da gravitacioni talasi postoje, kako to predviđa Opšta teorija relativiteta. Istovremeno, to je bila i potvrda makar posredna, postojanja cnih rupa u svemiru, objekata nastalih gravitacionim kolapsom svemirske materije, pre svega zvezda...

Urednica Olivera Nušić.