Hronika Trećeg programa

Festival evropskog filma na Paliću održan je od 15. do 21. jula, a među prikazanim delima Milan Zaviša izdvaja tri ostvarenja koja se bave problemom migracija, odnosno izbeglištva.

Film Jupiterov mesec Kornela Mundruca počinje kao delo magijskog realizma - glavni junak, Arjan, zajedno sa ocem i drugim Sirijcima pokušava da pređe mađarsku granicu, ali ga pripadnici granične policije ubijaju. Posle nekoliko trenutaka, Arjan se vine u nebo, levitira, rane mu se zaceljuju i on pada na zemlju, ne bivajući svestan šta mu se dogodilo. Ovo je trenutak kada je film imao nekoliko pravaca u kojima je mogao da krene kako bi ovaj nestvaran čin bio iskorišćen u službi dubokog poniranja u stvarnost. Međutim, Mundruco se opredelio za svojevrsni politički triler gde kroz i više nego solidna kinematografska rešenja nastoji da početne rukavce priče nekako spoji u smislenu celinu. No, osnovni problem je što ne uspeva da se izvuče iz samonametnutih ciljeva i što filmu pokušava da nametne narativ koji mu prosto ne prija.

U prošlogodišnjem mađarskom filmu Građanin Rolanda Vranika tema izbeglištva je tretirana znatno drugačije: u priči o Vilsonu, izbeglici iz nekog od ratom zahvaćenih područja, koji već određeno vreme živi u Mađarskoj, dobro govori jezik i zaposlen je kao radnik obezbeđenja u lokalnoj prodavnici, te nastoji da svoj status formalno i ozvaniči dobijanjem pasoša, reditelj nije znao ili hteo da se odluči kojem delu priče više da se posveti, pa je sve dobilo obrise socijalne drame sa ljubavnim primesama. Po rečima Milana Zaviše: „ljubavni deo je onaj koji je najviše i ugušio potencijal filma jer je stvoren gotovo veštački, bez ikakve smislene potke, a kasnije je vođen u smeru koji se mogao odmah i naslutiti".

U vrlo otvorenoj i nimalo prijatnoj priči, režiser filma Stranac u raju Gvido Hendriks nastoji da prikaže jedan od mogućih odgovora koji Evropa daje ljudima koji u nju dolaze. Izabravši glumca koji kroz elemente prologa, činova i epiloga usmerava razgovor sa migrantima, režiser istovremeno pravi fikcionalnu distancu prema njima kao pukim protagonistima filma, ali sa druge strane uspeva da ih dokumentaristički približi gledaocu bez ikakvog nastojanja da izvede konačne zaključke. A razgovor - koji polazi od monologa glumca Valentijna Danensa - teče od opšteg ka pojedinačnom, od Evrope i njene nemogućnosti da primi toliki broj ljudi do nemogućnosti da uopšte ikoga prihvati. Kroz čitav tok filma provlače se krajnje cinični zahtevi i vrlo desničarske izjave, a prelaskom na pojedinačne priče, dolazi se do zaključka da samo nekolicina ljudi ispunjava sve ono što se traži kako bi se dobilo trajno boravište u nekoj zemlji, u ovom slučaju u Holandiji.

Urednica emisije Tanja Mijović.