понедељак, 14. авг 2017, 20:00
Studije
Loren Berlant: Okrutni optimizam
U sedmičnom ciklusu STUDIJE možete slušati tekst Loren Berlant „Okrutni optimizam”, iz istoimene knjige objavljene 2011. godine. S engleskog prevela Tatjana Popović.
„Pitala sam se", piše Loren Berlant, nije li „svaki optimizam okrutan, jer iskustvo gubitka uslova njegove reprodukcije može biti toliko teško da oduzima dah". Zatim ovu ideju, koja budi nespokoj, gura u još dublji nespokoj: „Neke scene optimizma okrutnije su od drugih". Ne upada Loren Berlant u psihologiju koja bi otpimizam svela na individualnu ravan, te ljude podelila na optimiste („čaša je dopola puna") i pesimiste („čaša je dopola prazna"), već ona optimizam razume kao konstrukciju čije sastavne delove je potrebno uočiti, razumeti, a zatim ponovo sklopiti u celinu. Drugim rečima, optimizam je svojevrsna fioka koju nam nude zajednica i društvo, sklonište u koje pohrlimo, ali problemi nastaju onog trenutka kada otkrijemo da je fioka prazna, a sklonište ruinirana daščara bez krova. Kao izneverena nada optimizam postaje okrutan jer nije u stanju da reprodukuje sebe samog. Savremeni se život, utoliko, pokazuje kao brisani prostor u kojem optimizam podseća na osećaj kada ganjamo fatamorganu. Ono što ovaj tekst Loren Berlant čini posebno zanimljivim jeste, dakle, što ona problem optimizma postavlja u političkim kategorijama, a tada se i čitav pojmovni režim, kao i perspektive, preobražavaju.
Čita
Marica Milčanović
Urednik Ivan
Milenković
Коментари