Aleksandar Milosavljević: Pozorišne aktuelnosti

Drama Deca radosti tiče se preplitanja sudbina dva naraštaja - jednog koji je u povesti Sveta, Evrope, pa i Socijalističke Jugoslavije označen pojmom bejbi-bum generacija, i drugog koji čine njihova deca. Bejbi-bumovci su prvo pokolenje koje je na istorijsku scenu stupilo nakon Drugog svetskog rata i simbolizovali su čvrstu rešenost čovečanstva da konačno stupi u eru večitog mira, dok su njihovi neposredni potomci „projektovani" kao naraštaj koji će biti oslobođen svake traume i živeće u večitom blagostanju. Ali, kao što je poznato, ispostavilo se da su bejbi-bumovci prokockali uistinu veliku istorijsku priliku, te da su svoju decu „zadužili" novim talasom ratova, raznovrsnim krvoprolićima, terorom, izneverenim idealima, promašenim revolucijama. Glavni protagonista predstave je Pesnik, buntovan mladić čija energija pobune ne potiče iz dekadencije kakvu bismo mogli da očekujemo u priči o dve ovako definisane generacije već, naprotiv, iz rokenrola kao prostora u kojem prirodno obitavaju nepristajanje i nemirenje. Naspram njega je Ratnik, budući dobrovoljac u ovdašnjim ratovima, svojevrsno Pesnikovo naličje, ništa manje buntovnik ali i ništa manje čiste duše, jedan od onih žestokih momaka koga će pobuna, kao uostalom i Pesnika, odvesti u smrt, piše Aleksandar Milosavljević.

* * *

Dramska priča Derviša Sušića Teferič, o mehanizmu večitog ponavljanja istog zla, dobila je u rediteljskoj interpretaciji Aleša Kurta obrise montipajtonovskog igrokaza koji uspostavlja ironijsku distancu prema patetično intoniranom prikazu povesti naroda koji nastanjuju Bosnu i Hercegovinu. U osnovi ove predsteve je skeč o mentalitetu naroda koji dopušta da jednog silnika na vlasti smenjuje isti takav, ništa bolji od prethodnog, te da se na taj način uvek iznova obnavlja kolo vladarske samovolje, bahatosti i primitivizma. Ova osnova dramska situacija poslužila je reditelju da se poigra stereotipima o mentalitetskim karakteristikama naroda Bosne i da napravi predstavu o primitivizmu i istorijskoj nezrelosti i jednih i drugih - i naroda i lažnih junaka koji na grbači naroda postaju samodršci. Prvi nisu zreli zato što su naivni i neobrazovani, a ovi drugi na najbanalnije i najjednostavnije načine koriste situaciju da bi se predstavili kao zaštitnici naroda, a zapravo im je jedini cilj lična korist. Međutim, sama predstava posetiocima Sterijinog pozorja nije ponudila ništa više do osećaja nelagodnosti i potrebe da u sebi pronađu istinske argumente kojima bi opravdali zlehudu sudbinu svih naroda na ovim prostorima.

Emitovanje Milosavljevićevih osvrta na predstve izvedene na 62. Sterijinom pozorju nastavićemo od utorka, 11. jula.

Urednica ciklusa Tanja Mijović.