Jezik, književnost, prostor – govori Maja Luković

Na početku svog izlaganja Maja Luković ukazuje na opasnost solipsističkog poništenja asimptotske blizine Drugog u virtuelnom prostoru Rečenog/parateksta kao iskrivljenom odrazu „stvarnog" sveta Izricanja. Pozivajući se na Levinasovo poimanje blizine kao ne-mesta dodira bez dodira, odnosno nematerijalnog iverzibilnog prostora kao odnosa sa Drugim, autorka ukazuje na (ne)mogućnost konstruisanja smisla identiteta u Nabokovljevom romanu Bleda vatra, posmatranom iz mrtvog ugla prostora totalizujućeg parateksta/Rečenog. U tom kontekstu, dat je i kritički osvrt na hegemonišuću ontološku opnu diskursa prologa, komentara i registra/Isto koja, asimilujući Drugo/„Bledu vatru"/bledu vatru junaka romana u sopstveni prostor Istog, nužno dekonstruiše ne-mesto identiteta u mesto/prostor identičnosti identiteta.

Maja Luković posebnu pažnju posvećuje analizi prostora s ove starne pogleda, s ove strane ogledala, prostoru Iskazivanja, prostoru meditacije lakanovskog subjekta želje u uzaludnom pokušaju da uspostavi panoramski pogled nesvesnog. U romanu Bleda vatra, romanu ogledala, prostoru virtuelnog niza odraza, glavni junak/pripovedač, zaslepljen bledom svetlošću „Blede vatre"/Drugog u grozničavom nastojanju da oslobodi objekt želje svojim Iskazom/paratekstom/obrnutim simetrijama slika u ogledalu, biva jedino izgnan u prostor Lakanovog Imaginarnog i Simboličkog poretka, prostor imaginarnih ega i maski privida/senki označenog.

Sledećeg četvrtka i petka nastavićemo emitovanje snimaka sa ovog naučnog skupa.

Ciklus uređuju Tanja Mijović i Predrag Šarčević.