Umetnost interpretacije

Marija Judina je rođena 1899. godine, a studije klavira je završila na Konzervatorijumu u Sankt Peterburgu u klasama Ane Jesipove i Leonida Nikolajeva, gde su joj drugovi iz klase bili Dmitrij Šostakovič i Vladimir Sofronicki. Veoma religiozna, sledbenica učenja Pavla Florenskog, kao i velika protivnica sovjetskog režima, Judina je posle diplomiranja predavala na konzervatorijumu sve do 1930. godine kada je izbačena zbog svojih uverenja. Tek 1936. godine na preporuku Hajnriha Nojhausa, Judina je postala profesorka na Moskovskom konzervatorijumu gde je predavala do 1951. godine. Paralelno od 1944. do 1960. godine bila je predavač na Institutu za muziku sestara Gnjesin, odakle je takođe bila izbačena zbog svojih religioznih stavova i posebne pažnje koju je poklanjala savremenoj, zapadnoj muzici. Marija Judina je nastavila da koncertira, ali se njeni resitali nisu redovno snimali. Posle incidenta, kada je na bis čitala pesme Borisa Pasternaka, dobila je petogodišnju zabranu nastupanja. Zabrana je ukinuta 1966. godine, kada je Judina održala seriju predavanja o romantizmu na Moskovskom konzervatorijumu.

Zanimljivo je i paradoksalno da je upravo Judina bila najomiljenija pijanistkinja Josifa Staljina, koji je posebno cenio njeno izvođenje Mocartovog koncerta broj 23, kako o tome izveštava Dmitrij Šostakovič u svojim memoarima. Ova umetnica je dobila Staljinovu nagradu čiji je novačni deo darovala ruskoj pravoslavnoj crkvi kako bi se „konstantno molili za Staljinove grehe”. Marija Judina je umrla u Moskvi 1970. godine.