Koreni fašizma – Išaj Landa

Išaj Landa počinje svoj tekst „Šta reči uopšte znače? Preliminarna razmatranja o fašizmu, socijalizmu, liberalizmu i semantici” (s engleskog prevela Andrea Jovanović) dilemom da li fašiste treba slušati? Da li ih treba držati za reč? Odgovor je nedvosmislen: ne. Za fašiste reč ne nosi nikakvu obaveznost i ona je tek instrument za osvajanje i održanje vlasti. Ali, istovremeno, nemamo drugo sredstvo suočavanja s fašizmom. Fašisti nešto govore i na to što govore mora se reagovati. U spletu dilema i pitanja Landa će u svojoj studiji da provuče motive koji, pored fašizma, dotiču socijalizam, liberalizam, te semantiku.

Tekst Bertolta Brehta „Platforma za leve intelektualce. Napisi o fašizmu između 1933. i 1939” (prevod Saša Hrnjez) jedan je od tekstova slavnoga pisca koji se najdirektnije suočava sa apsolutnim zlom Hitlerovog nacizma. Vodeći se ideološkim obrascima svoga doba Breht će komunizam videti kao jedinog istinskog neprijatelja fašizma.

Italijanski filozof Paolo Virno u tekstu „Teze o novom evropskom fašizmu” (prevod Saša Hrnjez) govori o savremenim fašističkim tendencijama, te o izgledima evropskih kultura da im se suprotstave. U središtu Virnoovog razmatranja su pojmovi kapitala i politike, njihova međuzavisnost, njihova kolaboracija s fašizmom i njihov mogući emancipatorski potencijal.

Tekstovi će se pojaviti u novom broju novosadskog časopisa „Stvar”.