Međunarodni Rostrum kompozitora u Vroclavu

Delo To another of that other – Drugome od tog drugog irske kompozitorke En Klir. Ova umetnica završila je studije na Univerzitetu u Korku, a trenutno se nalazi na doktorskim studijama kompozicije na Harvardu gde su joj mentori Haja Černovin i Hans Tučku. Njena dela izvođena su na priznatim festivalima za savremenu muziku poput onog u Vitenu, Darmštatu ili na Gaudemusovoj muzičkoj nedelji u Holandiji. En Klir je jedna od najangažovanijih irskih kompozitorki, a dela joj objavljuje izdavač Šot iz Njujorka.

Keti Ebot Kvasnica stvara melodičnu, tonalnu muziku koja stoji samostalno i nezainteresovano za akademski diskurs. Ipak, ona takođe posreduje paradigmu evokativnog pisma koju je ustanovio Piter Skaltrop, na taj način uklapajući se u načela australijskog mejnstrima. Delo Ponovni odjek nosi kvalitet emotivnog odzvuka spram prirodnog orkuženja, koji pronalazimo i kod Skaltropa. U ovoj kompoziciji napisanoj za vibrafon i violončelo, Keti Ebot Kvasnica se obraća najvećoj neprekidnoj peščanoj pustinji na svetu Rub el Halil, poznatoj pod nazivom “Prazna četvrt” koja obuhvata jednu trećinu Arabijskog poluostrva.

Kompozicija Further In – Još dublje italijanske autorke Silvije Borzeli, napisana je 2014. godine za violončelo i klavir. To je direktno, postminimalističkog delo, koje se bazira na mikrovarijacijama materijala. Silvija Borzeli je rođena u Rimu, a trenutno živi u Amsterdamu, gde se usavršavala. Njena dela su izvođena na vodećim evropskim festivalima savremene muzike, a u svom stavralaštvu neguje karakteristični stil holandskog postmodernizma.

Delo Brzina raspadanja – Hitrost razpadanja rad je slovenačke autorke Larise Vrhunc. Inspiraciju za ovo delo kompozitorka je pronašla u istoimenoj pesmi Borisa A. Novaka. Ona je poslužila kompozitorki kao dvostruka orijentacija– za sadržaj dela, kao i za njegovu formu. U pogledu sadržaja, reč “raspadanje” je ključna za razumevanje dela, jer se prevodi u muziku u obliku fakturne sekvence čija se gustina i konzistentnost vremenom dezintegrišu. Na formalnom planu Larisa Vrhnuc se pridržavala šeme stihova iz Novakove pesme, odnosno repetitivnosti određenih reči i sintagmi. Predložene sekvence i motivi sa svakim ponavljanjem slabe, tako da na kraju celo delo ostaje na jednom, utišanom tonu.