Hronika Trećeg programa

Polovinom maja ansambl Opere u Štutgartu, pod dirigenstkom palicom Gabrijela Feroa, izveo je operu Vologaz u čast obeležavanja trista godina od rođenja napolitanskog kompozitora Nikola Jomelija. Kako nas obaveštava Srđan Atanasovski: „Štutgartska savremena produkcija ujedno je prva inscenacija ove opere posle gotovo 250 godina, pri čemu treba imati u vidu da su ljubitelji muzike mogli da se upoznaju sa ovim delom pošto je koncertni snimak opere načinjen 1998. godine. Libretista Vologaza, dvorski pesnik Mateo Veraci, kao polazište svog teksta upotrebio je izuzetno popularni libreto Apostola Zena Lucije Ver, pri čemu je mesto naslovnog lika prepustio partijskom vladaru Vologazu, koji prerasta u pravog heroja ove opere. Lucije Ver, Vologaz i Berenika čine ljubavni trougao u osnovi drame, koji je samo naizgled jednostavan”. Prema oceni kritičara: „Štutgartsko prikazivanje Vologaza predstavlja produkciju visokog standarda i ujednačenog kvaliteta, a njen opstanak na repertoaru i interesovanje koje je za nju pokazala nemačka operska publika, svakako govori kako o vrlinama ovog scenskog dostignuća, tako i o potencijalu žanra opere serije Jomelijevog doba, čijim se snažnim dramskim i emotivnim dilemama pretočenim u muziku nanovo očaravaju gledaoci”.

*     *     *

Krajem prošle godine izdavačka kuća Rende iz Beograda objavila je knjigu pisca i televizijskog reditelja Filipa Čolovića Zima bez brata. Reč je o dnevničkoj, dokumentarističkoj ili ispovednoj prozi, a razlog njenog nastanka, po rečima Ivana Radosavljevića, poznat je većini slušalaca: „Fedora Frimermana, piščevog brata, 25. jula 2013. bez razloga i na izuzetno surov način usmrtili su pripadnici obezbeđenja novobeogradskog splava Saund. Suočen s takvom intimnom i porodičnom tragedijom, prisiljen da posmatra ono što još uvek, čak i danas, gotovo tri godine kasnije, izgleda kao beskrajno razvlačenje suđenja ubicama, dok pravda ostaje nezadovoljena i svakog dana se čini sve nedostižnijom, Čolović se okrenuo onome što najbolje zna: pisanju”. Knjiga se čita kao niz u formalnom smislu izvanredno organizovanih zapisa u kojima autor daje mnogo prostora esejističkom načinu razmišljanja i izražavanja dok beleži uspomene i asocijacije, reakcije bližnjih, svakodnevne poslove, planove i očekivanja – ali prevashodno protok vremena. Čolović piše o sopstvenoj uronjenosti u neprekinuti vremenski tok iz kojeg je njegov brat nasilno izbačen, o neumitnom i bespovratnom udaljavanju od poslednje i svake druge tačke toga toka u kojoj su postojali zajedno, o budućnosti koja se za njega, pisca, i njegovu porodicu, naročito sinove, formira bez brata, bez strica, bez Fedora.

Urednica emisije Tanja Mijović.