Hajdn kao šef-kapelmajstor Esterhazijevih

Sličnih dimenzija kao violončelo, bariton poseduje dodatnih devet rezonantnih žica, koje se mogu okidati prstima, a početkom 18. veka zadobio je prestiž među aristokratama-amaterima u Austriji. Hajdn je komponovao čak 126 trija za bariton, te je ovo jedan od žanrova na kojima je najintenzivnije radio u svojoj ranoj karijeri, od ranih 60-ih do sredine 70-ih godina 18. veka. Pored toga, pisao je i za druge instrumentalne sastave koji su uključivali bariton, poput koncerata uz pratnju kamernog orkestra, divertimenta za dva baritona, bariton i violončelo, te sastave sa parom horni. Posebno se izdvajaju okteti, odnosno divertimenta za osam deonica, koja uključuju standardne gudačke instrumente, bariton, kao i par horni, te se tako približavaju instrumentaciji kasacije. Okteti su među najambicioznijim delima za ovaj danas zaboravljeni instrument, ali i među poslednjim koje je Hajdn namenio baritonu, pre nego što je knez Nikolaus Esterhazi, oko 1775. godine, očigledno izgubio interesovanje za sviranje.

Kompozicije za bariton pisali su i drugi autori i izvođači u službi kneza Esterhazija, poput Luiđija Tomazinija, Jozefa Purkštajnera, Antona Nojmana i Andreasa Lidla. Jozef Purkštajner, rođen oko 1739. godine, bio je aktivan kao kompozitor i violinista, a na dvoru Esterhazijevih radio je punih šesnaest godina, počev od 1766. godine, napisavši najmanje 24 divertimenta za bariton, ne bi li mu nakon toga bilo dodeljeno mesto kućepazitelja dvorca u Dojčkrojcu.

Autor Srđan Atanasovski