Stanjislav Ignaci Vitkjevič: roman „Nezasitost "

Stanjislav Ignaci Vitkjevič (1885-1939) bio je renesansna ličnost - prozni i dramski pisac, slikar, fotograf, teoretičar umetnosti i filozof. Otac mu je bio slikar i teoretičar umetnosti Stanislav Vitkjevič, tvorac zakopanskog stila u umetnosti. Do studija je imao privatne učitelje, zahvaljujući kojima je stekao izuzetno znanje iz humanističkih i egzaktnih nauka, a znao je sve i svetske jezike. Kraće vreme je studirao Likovnu akademiju u Krakovu, potom je putovao po Italiji, Francuskoj, Nemačkoj, a 1914. i po Australiji u svojstvu fotografa etnografske ekspedicije Bronjislava Malinovskog, svog prijatelja od detinjstva. Učestvovao je u Prvom svetskom ratu kao austrougarski vojnik, ali je ubrzo zarobljen, tako da je ostatak rata i Oktobarsku revoluciju proveo u Rusiji. Pošto je bio upoznat s ruskom avangardom, kada se 1919. vratio u Poljsku postao je član grupe «formisti». Pisao romane i drame, slikao, bavio se teorijom umetnosti i estetikom, a 1939. godine je okončao život samoubistvom.

Celokupna Vitkjevičeva proza bliska je ekspresionističkim, nadrealističkim, futurističkim i katastrofističkim ostvarenjima. Dela su mu karakteristična i po tome što je u pisanju primenjivao deformaciju, „odstvarnjivanje" stvarnosti, karikaturu, grotesku, fantastiku, parodiju, humor, filozofsku refleksiju. Veoma često je obrađivao i tadašnje tabu-teme, poput seksa. Celokupnom Vitkjevičevom stvaralaštvu prethodila je njegova Teorija čiste forme, a junaci njegovih romana i drama često su bili naučnici, umetnici, filozofi. Za života je objavio samo dva romana - Oproštaj od jeseni i Nezasitost, a ostali su štampani tek posle Drugog svetskog rata, pri čemu su rukopisi mnogih njegovih drama izgubljeni. Kako je sebe od 30-ih godina smatrao pre svega filozofom, prestao je da piše romane i drame, živeo je od slikanja portreta, od kojih je sačuvano oko 4500 od otprilike 8000 naslikanih. Bio je i jedan od prvih umetničkih fotografa. Postao je poznat i prevođen tek posle Drugog svetskog rata, mada se njegove drame i Formističko pozorište u Zakopanu smatraju začecima teatra apsurda.

Dela: romani 622 pada Bunga ili Demonska žena, Oproštaj od jeseni, Nezasitost i Jedini izlaz; drame Maćej Korbova i Belatriks, Pragmatisti, Tumor Mozgovič, Mister Prajs ili tropsko ludilo, Novo Oslobođenje, U malom dvorcu, Nezavisnost trouglova, Metafizika dvoglavog teleta, Vodena koka, Bezimeno delo, Ludak i kaluđerica ili Nema zla koje ne može biti još gore, Pomahnitala lokomotiva, Janulka Fizdejkina ćerka, Majka, Obućari i dr.

Odlomke iz romana Stanjislava Ignaci Vitkjeviča Nezasitost čita Marica Milčanović.

S poljskog prevela Biserka Rajčić.

Ciklus uređuju Radmila Gligić i Tanja Mijović.