РТС :: Радио https://www.rts.rs/radio/rss.html Заједничка понуда свих програма Радио Београда, актуелне вести, слушане емисије, репортаже и интервјуи, свакодневно на све три мреже Јавног сервиса РТС-а sr https://www.rts.rs/img/logo.png РТС :: Радио https://www.rts.rs/radio/rss.html Срби у Италији и Норвешкој https://www.rts.rs/radio/radio-beograd-2/5971096/srbi-u-italiji-i-norveskoj-.html Гости: Радмила Мила Михајловић и Бранко Димовић Димески Овог четвртка у емисији о дијаспори звуком путујемо до Рима и норвешког Валера, одакле се јављају Радмила Мила Михајловић, историчарка, преводилац, ауторка која већ четири деценије живи и ради у главном граду Италије и Бранко Димовић Димески, књижевник, публициста, аутор документарних филмова о логорима у Норвешкој у којима су били заточени Срби током Другог светског рата. Оба наша госта залажу се за положај Срба у државама у којима живе, док уједно прихватају и културолошке разлике тих држава.

Радмила Мила Михајловић је у Рим дошла како би студирала соло певање на Универзитету ,,Санта Ћећилија“, дуги низ година ради на италијанском јавном сервису РАИ. Докторирала је комуникологију, а бави се и преводом како италијанских дела на српски, тако и српских на италијански језик. У својим књигама махом се бави темом Срба у Италији, па је тако ауторка дела: ,,Културно памћење тршћанских Срба“, књиге о Србима на Апенинском полуоствру, као и недавно објављеног ,,Азбучника вечног града“, интимног сведочанства о животу и култури, који на нови начин говори о доприносу Срба у обликовању римске историје, навела је ауторка и гошћа овог издања Бескрајног плавог круга, Радмила Мила Михајловић.

Ова књига недавно је објављена у Службеном гласнику и представљена у књижари ,,Геца Кон“ у Београду, што је и један од повода за овај разговор.
Бранко Димовић Димески од 2008. године живи и ради у Норвешкој, у округу Валер. Одлазак у ову скандинавску земљу донео је Бранку тему којом се темељно бави већ неколико година, а то је присутност Срба у нацистичким логорима у Норвешкој за време Другог светског рата. Ове историјске догађаје он расветљава кроз уметност, пре свега књижевност и документарни филм, али, како каже, и кроз друштвени активизам. Први је председник Савеза српских стваралаца Скандинавије, основаног 2024. године и од тада је укључен у организовање Српско-норвешких књижевних сусрета који се реализују једном годишње. Поред свега наведеног, Бранко је организатор акција помоћи становништву у свом завичају на Косову и Метохији, као и кооснивач српских школа у Норвешкој.

Припремила и води: Теодора Аћимовић

]]> Thu, 11 Jun 2026 01:09:59 +0200 Радио Београд 2 https://www.rts.rs/radio/radio-beograd-2/5971096/srbi-u-italiji-i-norveskoj-.html Мартин Ејмис: Зона интереса (5) https://www.rts.rs/radio/radio-beograd-3/5970754/-martin-ejmis-zona-interesa-5.html У емисији Путеви прозе, од понедељка 8. јуна, можете слушати делове романа Мартина Ејмиса „Зона интереса”. Роман великог енглеског писца Мартина Ејмиса роман је о Холокаусту, један од ретких који је писан из перспективе убица, у овом случају нациста. Уз то, реч је о великом роману (према којем је, додајмо, направљен истоимени филм). Шта је то што Ејмисов роман чини тако моћним? Одговор: измештена логика и баналност. Разговори нацистичких злочинаца су рационални и логични, једино што се одвијају на измештеној равни. Дакле, они своје закључке изводе коректно, по свим правилима формалне логике, једино што су претпоставке на којима почива закључивање потпуно застрашујуће. Рецимо, када говоре о томе како Јевреји заслужују судбину која их је снашла, јер су прљави, смрдљиви, уплашени, немоћни, гори од животиња, нацисти се позивају на гнусобу варшавског гета, али из своје приче испуштају само један детаљ: управо они су од Варшавског гета направили пакао. Или, опет, када разговарају о томе да је отров Циклон-Б исплативији од метака јер је, напросто, јефтинији, они примењују економску логику, једино што не узимају у обзир да се тим отровом убијају људи. Но, најимпресивнији део јесте управо нормалан живот којим живе нацистичке супруге и њихова деца надомак логора смрти. Као да се не догађа ништа, као да не знају да се само на неколико десетина метара од њих одвија најстрашнији злочин у историји човечанства.

И, наравно, свеприсутна баналност. Нацистичке убице су примитивне и баналне особе које воле своју земљу и које беспоговорно извршавају наређења управо с тога што је (јел тако?) отаџбина увек изнад појединачних судбина. Што се на челу државе налазе злочинци, убице и пљачкаши – од којих примају наређења – уопште их не узбуђује јер ни они сами нису бољи, а ако њиховим отупелим умовима и просевне која дилема, истог се часа утапа у литрама алкохола. 

Роман Мартина Ејмиса објавиће Културни центар Новог Сада.

С енглеског превео Игор Цвијановић
Чита Жељко Максимовић
Уредник Иван Миленковић

 

]]> Wed, 10 Jun 2026 15:52:49 +0200 Радио Београд 3 https://www.rts.rs/radio/radio-beograd-3/5970754/-martin-ejmis-zona-interesa-5.html Мартин Ејмис: Зона интереса (4) https://www.rts.rs/radio/radio-beograd-3/5970502/martin-ejmis-zona-interesa-4.html У емисији Путеви прозе, од понедељка 8. јуна, можете слушати делове романа Мартина Ејмиса „Зона интереса”. Роман великог енглеског писца Мартина Ејмиса роман је о Холокаусту, један од ретких који је писан из перспективе убица, у овом случају нациста. Уз то, реч је о великом роману (према којем је, додајмо, направљен истоимени филм). Шта је то што Ејмисов роман чини тако моћним? Одговор: измештена логика и баналност. Разговори нацистичких злочинаца су рационални и логични, једино што се одвијају на измештеној равни. Дакле, они своје закључке изводе коректно, по свим правилима формалне логике, једино што су претпоставке на којима почива закључивање потпуно застрашујуће. Рецимо, када говоре о томе како Јевреји заслужују судбину која их је снашла, јер су прљави, смрдљиви, уплашени, немоћни, гори од животиња, нацисти се позивају на гнусобу варшавског гета, али из своје приче испуштају само један детаљ: управо они су од Варшавског гета направили пакао. Или, опет, када разговарају о томе да је отров Циклон-Б исплативији од метака јер је, напросто, јефтинији, они примењују економску логику, једино што не узимају у обзир да се тим отровом убијају људи. Но, најимпресивнији део јесте управо нормалан живот којим живе нацистичке супруге и њихова деца надомак логора смрти. Као да се не догађа ништа, као да не знају да се само на неколико десетина метара од њих одвија најстрашнији злочин у историји човечанства.

И, наравно, свеприсутна баналност. Нацистичке убице су примитивне и баналне особе које воле своју земљу и које беспоговорно извршавају наређења управо с тога што је (јел тако?) отаџбина увек изнад појединачних судбина. Што се на челу државе налазе злочинци, убице и пљачкаши – од којих примају наређења – уопште их не узбуђује јер ни они сами нису бољи, а ако њиховим отупелим умовима и просевне која дилема, истог се часа утапа у литрама алкохола. 

Роман Мартина Ејмиса објавиће Културни центар Новог Сада.

С енглеског превео Игор Цвијановић
Чита Жељко Максимовић
Уредник Иван Миленковић

 

]]> Wed, 10 Jun 2026 12:51:58 +0200 Радио Београд 3 https://www.rts.rs/radio/radio-beograd-3/5970502/martin-ejmis-zona-interesa-4.html Нова дискографија – Дарија Васиљева свира Скрјабина https://www.rts.rs/radio/radio-beograd-3/5970733/nova-diskografija--darija-vasiljeva-svira-skrjabina.html Представићемо дебитантски албум пијанисткиње Дарије Василјеве, који ће се у слободној продаји наћи од наредне недеље. Ово издање, у потпуности посвећено музици Александра Скрјабина, биће објављено за издавачку кућу Апарте. Ова млада руска уметница, студије је започела на конзерваторијуму у Казању, да би након запажених резултата на неколико пијанистичких такмичења, укључујући и Међународни конкрус „Сметана” у Прагу, добила ступендију Универзитета у Луцерну. Током усавршавања у Швајцарској, у класи Бењамина Мозера, посебно се посветила тумачењу музике Александра Скрјабина, која јој је по свом сензибилитету била изузетно блиска, те је 2024. године освојила Другу награду „ex equo”, односно највеће призање, јер прва награда није додељена на 26. Међународном такмичењу „Скрјабин” у Италији.

Стога не изненађује чињеница да је и за своје дебитантско дискографско издање Дарија Василјева изабрала управо музику овог руског аутора. Под називом Скрјабин: Елементи на албуму је представила једиствени музички језик овог аутора, избором соната, валцера и прелида, посматраним кроз призму четири природна елемента: земље, воде, ваздуха и ватре.

Воду и земљу тако представљају рани Валцер опус 1 и избор Прелида из опуса 11, као и Прва и Друга клавирска соната, односно Соната-фантазија, инспирисана морем. Кроз каснија, зрелија и технички изузетно захтевна дела попут Четврте и Пете сонате, у којима музика постаје нестална и експлозивна, налик пламену, Васиљева уводи елементе ваздуха и ватре, пратећи Скрјабинову опсесију природним силама.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић

]]> Wed, 10 Jun 2026 15:50:08 +0200 Радио Београд 3 https://www.rts.rs/radio/radio-beograd-3/5970733/nova-diskografija--darija-vasiljeva-svira-skrjabina.html Арон Гуревич: О кризи савремене историјске науке (4) https://www.rts.rs/radio/radio-beograd-3/5970755/aron-gurevic-o-krizi-savremene-istorijske-nauke-4.html У емисији Имагинарна едиција, од уторка, 9. до петка, 12. јуна, можете слушати текст Арона Гуревича „О кризи савремене историјске науке”. „Доживљава ли савремена историјска наука кризу? Чини се да нема разлога за сумњу — криза је уочљива и проузрокована из многих разлога. Губитак јасне перспективе светске цивилизације, крах идеологија, које су донедавно служиле као оријентир, опасност од пропасти човечанства од нуклеарне апокалипсе или услед еколошке катастрофе — изазвало је збуњеност код многих историчара. Ратови, нечовечни тоталитарни режими, који су се ослањали на покорност и ентузијазам маса, разулареност национализма у крајњим и крвавим облицима и криза културе, најзад, пад ауторитета научног знања — све је то допринело подривању опште вере у идеју напретка, која је подстицала динамику и оптимизам историјске науке XIX века, често називаног веком историчара…” О разлозима за кризу историјске науке пише познати руски историчар Арон Гуревич у тексту који ћемо емитовати на нашем програму.

Арон Гуревич (1924–2006), истакнути и светски признати медиевист, аутор је више значајних књига: Походи Викинга, Историја и сага, Проблеми генезе феудализма у Западној Европи, Проблеми народне културе у средњем веку, Категорије средњовековне културе и Средњовековни свет. Култура неме већине... Гуревичев озбиљан научни рад посвећен истраживању свих облика живота средњовековног човека на тлу Западне и Северне Европе учинио је да његова дела буду преведена на многе светске језике (француски, енглески, немачки, шведски, норвешки, италијански, пољски, мађарски, чешки, бугарски…).

Текст је с руског превела Наталија Џакић.
Чита Александар Божовић.
Уредница Оливера Нушић.

 

]]> Wed, 10 Jun 2026 15:55:33 +0200 Радио Београд 3 https://www.rts.rs/radio/radio-beograd-3/5970755/aron-gurevic-o-krizi-savremene-istorijske-nauke-4.html Арон Гуревич: О кризи савремене историјске науке (3) https://www.rts.rs/radio/radio-beograd-3/5970605/aron-gurevic-o-krizi-savremene-istorijske-nauke-3.html У емисији Имагинарна едиција, од уторка, 9. до петка, 12. јуна, можете слушати текст Арона Гуревича „О кризи савремене историјске науке”. „Доживљава ли савремена историјска наука кризу? Чини се да нема разлога за сумњу — криза је уочљива и проузрокована из многих разлога. Губитак јасне перспективе светске цивилизације, крах идеологија, које су донедавно служиле као оријентир, опасност од пропасти човечанства од нуклеарне апокалипсе или услед еколошке катастрофе — изазвало је збуњеност код многих историчара. Ратови, нечовечни тоталитарни режими, који су се ослањали на покорност и ентузијазам маса, разулареност национализма у крајњим и крвавим облицима и криза културе, најзад, пад ауторитета научног знања — све је то допринело подривању опште вере у идеју напретка, која је подстицала динамику и оптимизам историјске науке XIX века, често називаног веком историчара…” О разлозима за кризу историјске науке пише познати руски историчар Арон Гуревич у тексту који ћемо емитовати на нашем програму.

Арон Гуревич (1924–2006), истакнути и светски признати медиевист, аутор је више значајних књига: Походи Викинга, Историја и сага, Проблеми генезе феудализма у Западној Европи, Проблеми народне културе у средњем веку, Категорије средњовековне културе и Средњовековни свет. Култура неме већине... Гуревичев озбиљан научни рад посвећен истраживању свих облика живота средњовековног човека на тлу Западне и Северне Европе учинио је да његова дела буду преведена на многе светске језике (француски, енглески, немачки, шведски, норвешки, италијански, пољски, мађарски, чешки, бугарски…).

Текст је с руског превела Наталија Џакић.
Чита Александар Божовић.
Уредница Оливера Нушић.

 

]]> Wed, 10 Jun 2026 14:12:13 +0200 Радио Београд 3 https://www.rts.rs/radio/radio-beograd-3/5970605/aron-gurevic-o-krizi-savremene-istorijske-nauke-3.html Мајстори барока https://www.rts.rs/radio/radio-beograd-3/5970425/majstori-baroka.html Емитујемо остварења Хенрија Персла и Џона Блоуа која се налазе на компакт-диску „Love Restor’d” ансамбла за рану музику Черулио. Албум доноси својеврсни звучни портрет једног времена кроз композиције два аутора која су обликовала нови енглески музички израз крајем 17. века. Година 1660. означила је један од кључних преокрета у историји Енглеске. Чарлс II се враћа из изгнанства и долази на престо, и тиме означава почетак новог поглавља у културном животу земље. Након година пуританске власти, током којих су позоришта била затворена, Лондон сада поново постаје средиште уметничког живота. Нови владар са собом на двор доноси утицаје француске и италијанске културе, који заједно са домаћом традицијом стварају аутентичан уметнички израз, специфичан за период “енглеске рестаурације”. У њему се сурећу „француска елеганција, италијанска изражајност и карактеристична енглеска меланхоличност”. Међу композиторима који су обликовали тај нови музички језик посебно место припада Хенрију Перслу, али и Џону Блоуу – Персловом учитељу и претходнику на месту оргуљаша Вестминстерске опатије. 

Ауторка: Саша Тошковић.

 

]]> Wed, 10 Jun 2026 11:42:57 +0200 Радио Београд 3 https://www.rts.rs/radio/radio-beograd-3/5970425/majstori-baroka.html Музика вива – 34. Међународна трибина композитора у Београду https://www.rts.rs/radio/radio-beograd-3/5970708/muzika-viva--34-medjunarodna-tribina-kompozitora-u-beogradu-.html Пратићете дела изведена на концерту под називом „Музика за соло и дуо” одржаном 5. октобра у Легату Јосип Славенски, чији су аутори: Анте Гргин, Олга Јанковић, Марко Весић, Луис Франц Агуире, Петер Дурко, Виктор Арул, Џефри Гордон и Драшко Аџић. На почетку ћете чути Три комада за кларинет нашег аутора старије генерације, Анте Гргина. Овај кларинетиста, композитор и педагог, композицију је посветио свом млађем колеги, Вељку Кленковском. Дело чине три садржајно различита комада – први ослоњен на авангардна достигнућа музике XX века, други романтични валцер и трећи, написан у форми песме и испуњен бриљантним пасажима.

Дело Хоризонтала Олге Јанковић представља солистичку тачку главне јунакиње њеног балета Кросна, који се састоји од два дела – Хоризонтале и Вертикале. У овом делу, она се бави различитим темама – од живота после смрти, од супростављања диктатури и слободи мисли. Хоризонтала за солу хармонику представља „тескобу савременог живота, борбу коју непрестано водимо и бол који носимо са собом”.

Потом ћете чути композицију qubits of blue за флауту соло Марка Васића. Овај аутор млађе генерације ствара у пољу савремене уметничке и примењене музике. Дело са којим се представио испитује квалитативне и квантитативне границе звука, као и психолошке аспекте слушања и формирања естетског доживљаја.

Следи дело Ток за Ешу Елегуа кубанског композотора Луиса Франца Агуиреа. Овај вишеструко награђивани композитор, виолиниста и диригент који данас живи у Данској, инспирацију за композицију пронашао је у афро-кубанској религији Сантерија и њеном божанству Ориши Ешуу Елегуи. Комад призива обожавање и слављење овог божанства, стварајући праву малу „инструменталну монодраму”, са френетичним звучним блоковима, богатим текстурама, певањем и ударањем по телу. Композицију Ток за Ешу Елегуа Луиса Франца Агуиреа изводи обоисткија Ивана Дакић.

Након композиције Пејзаж и подсећање мађарског аутора Петера Дурка, следи остварење Nonmeagre америчког аутора Виктора Арула. Рођен 2000. године, овај млади уметник и докторанд на Универзитету Харвард ради у области вишемедијских уметности. Дело којим се представио у Београду инспирисано је апстрактним бићем које не успева да се уклопи у своје окружење, што временом изазива фрустрираност и на крају и његову пропаст, а да окружење ни не примећује ову борбу.

Дело Игра креације Џефрија Гордона настало је као поруџбина харфисткиње Симфонијског оркестра Франкфуртског радија и инспирисано је звучном естетиком треће деценије XX века, виђене кроз призму композиторовог личног, класичног језика. Тематски се ослања на два позната остварења – Игру Клода Дебисија и Стварање света Даријуса Мијоа, које аутор сада третира на необичан начин, коришћењем проширених техника свирања.

Емисију ће заокружити остварење Дринд, буколика и транс Драшка Аџића. Ова композиција за две виолине настала је као поруџбина виолинисткиња Мирјане Нешковић и Јелене Димитријевић, које су је и интерпретирале на овом концерту. Наслов Дринд потиче од речи из влашког језика за дрндало, справу којом се тресла вуна и кроз овај мотив се композиција повезује са пасторалним амбијентом и паганским светом. Две виолине су третиране као један инструмент, њихове мелодије се преплићу и прожимају, призивајући старобалканску хетерофонију.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић

 

]]> Wed, 10 Jun 2026 15:08:41 +0200 Радио Београд 3 https://www.rts.rs/radio/radio-beograd-3/5970708/muzika-viva--34-medjunarodna-tribina-kompozitora-u-beogradu-.html Александар Ристески: Метафизика осећања (4) https://www.rts.rs/radio/radio-beograd-3/5970508/aleksandar-risteski-metafizika-osecanja-4.html У емисији Студије и огледи, од 8. до 12. јуна, можете слушати делове књиге Александра Ристеског „Метафизика осећања – проблем квалија из угла Персовог прагматизма”. У емисијама које су на програму од понедељка до четвртка можете пратити поглавље „Апоретика квалија”, док ћемо у петак прочитати текст „Дуализам супстанција и дух картезијанизма” из ове ауторове књиге. Проблем квалија (qualia) један је од проблема којима се филозофија духа интензивно бави. Филозофи истичу важност овог проблема и неопходност заузимања става према њему. Неки сматрају да није спорно постоје ли оне, већ како их појмовно интегрисати у модел нама познатог света. С друге стране, неки филозофи тврде да управо физикалистичке поставке не допуштају никакав појам „квалија” и да се ради о злоупотреби језика и неразумевању наше неуроанатомије ако се претпостави њихово постојање. Термин „квалија” обухвата више одређења, а најчешће се користе изрази попут „феноменална свест“, „феноменални аспект искуства“,„квалитативни аспект искуства“, „свесни доживљаји“, „како-је-то-искусити-нешто“, те „јединица искуства“, или својеврсни „атоми“ чулног искуства.

Аутору текста је посебно битно одређење Чарлса Сандерса Перса, које гласи: „qualia се односе на елемент непосредности у искуству, који је по себи неизрецив”. Поредећи Персову дефиницију са другим становиштима, Александар Ристески користи апоретички пристип проблему квалија, јер сматра да „прагматичко питање у овом случају није којој алтернативи дати предност, већ да ли би одређени одабир уопште правио неку значајнију разлику”. С циљем даљег разматрања Персовог поимања qualia као примера неинтројекционистичког становишта, у завршном тексту овог циклуса аутор се посебно осврће на Персову критику „духа картезијанизма“. Наиме, картезијанска теорија сазнања поставља критеријуме за јасно разликовање и одвајање духа од тела, а исто тако сугерише и могуће правце тематизовања проблема везаних за њихов однос. Проблем духа и тела из угла картезијанске епистемологије испоставља се, за Перса, као проблематични израз духа картезијанизма.

Књигу ће ускоро објавити Филозофски факултет у Приштини са привеременим сеиштем у Косовској Митровици.

Читао је Александар Божовић.
Уредница циклуса Тања Мијовић.

 

]]> Wed, 10 Jun 2026 13:22:47 +0200 Радио Београд 3 https://www.rts.rs/radio/radio-beograd-3/5970508/aleksandar-risteski-metafizika-osecanja-4.html Милена Павловић Барили https://www.rts.rs/radio/radio-beograd-1/1057110/milena-pavlovic-barili-.html Милена Павловић Барили (1909-1945) остварила је снажан уметнички израз који је обележио европску авангарду четврте деценије двадесетог века неизмерним богатством ликовне мисли оплемењене поетичношћу боја. Била је уметница истанчаног сензибилитета која је питања и одговоре исказала на својим платнима, енигматским композицијама кроз метафору, симболе и визију. Њена снажна уметничка креативност огледа се кроз разнолика интересовања – од цртежа, графика, акварела, пастела, темпера, уља до – стихова. По речима њене мајке Данице: ''Све је у Миленином животу изузетно, несвакидашње, почетак, трајање и крај.''

Саговорница у емисији ''Код два бела голуба'', госпођа Аделе Мацола, од седамдесетих година двадесетог века живи и ради у Београду. Рођена је и студирала је у Парми као и Бруно Барили, отац Милене Павловић Барили. 

Слушаћемо како су се судбине наше гошће и породице Павловић Барили испреплитале током година.Зато је написала и за свако ново издање дописивала документарни роман "Aquae passeris" који открива Милену Павловић Барили и њену породицу.                           

Ауторка: Ребека Леви

]]> Wed, 10 Jun 2026 14:22:20 +0200 Радио Београд 1 https://www.rts.rs/radio/radio-beograd-1/1057110/milena-pavlovic-barili-.html Конак Јована Обреновића https://www.rts.rs/radio/radio-beograd-1/5970757/konak-jovana-obrenovica.html Најстарија зграда у Чачку, Конак Јована Обреновића, потиче из 1835. године. Током свог постојања, зграда је претрпела многе измене. Оштећена је приликом бомбардовања града 1941, након чега су уследили бројни радови на њеној обнови. Здање је упечатљиво јер представља редак пример оријентално-балканске архитектуре 19. века, која је била карактеристична за први период владавине кнеза Милоша Обреновића. Пример је и значајног историјског објекта, због личности која га је градила и у њему боравила. Здање је било предодређено за музеј, који је данас један од симбола града на обали Западне Мораве. Изградњу је предводио Јосиф Добровић. Објекат је почео да се гради у марту, а завршен је већ у септембру исте године, кажу поједини извори. Конак има правоугаону основу и представља спратну грађевину, на чијој се југозападној страни налази улаз. У приземљу је подрум са засебним улазом, као и хол који је дрвеним степеницама повезан са спратом. Изнад самог улаза у конак насликан је грб Обреновића. На њему су приказана два лава на постољу са травнатом подлогом. Један на глави има кнежевску круну, а други генералски калпак. Они придржавају грб Кнежевине Србије, а њега чине штит са белим крстом и четири оцила, на који се ослања круна изнад које се налазе полумесец и звезда. Аутор ове слике, која је смештена између два прозора на главној фасади, јесте локални иконописац Јанко Михаиловић Молер. Оваква илустрација је замишљена као знак јединства врховне и локалне власти.

Ко је био Јован Обреновић? Јован Теодоровић Обреновић, Господар Јован, како је најчешће ословљаван, био је млађи брат кнеза Милоша и један од родоначелника династије Обреновић. Рођен је у Средњој Добрињи 1786. године, као средње од троје деце Вишње Урошевић и Теодора Михаиловића. Највећи део свог живота провео је у рудничком и чачанском крају, односно у Брусници и Чачку. Умро је у Сремским Карловцима 1850. године. У емисији “Код два бела голуба” доносимо причу о Господару Јовану и конаку који је постао важно место за Чачак и његове становнике.

Музичка уредница: Марија Радојевић

Ауторка: Ивона Петровић

]]> Wed, 10 Jun 2026 16:16:08 +0200 Радио Београд 1 https://www.rts.rs/radio/radio-beograd-1/5970757/konak-jovana-obrenovica.html Сећање на Јелену Билбију https://www.rts.rs/radio/radio-beograd-1/1745406/secanje-na-jelenu-bilbiju.html Јелена Билбија (1902-1964) била је књижевница, преводилац, глумица, новинарка и спикерка. Била је први уредник часописа за децу ''Полетарац''. Написала је више књига за децу.            Када је 24. марта 1929. године из зграде Српске академије наука и уметности почело редовно емитовање радио програма, част да најави тај свечани почетак припала је Јелени Билбији. Радио је прекинуо емитовање програма 6. априла 1941, током бомбардовања Београда, а када је 10. новембра 1944. године, у ослобођеном Београду, поново почео са радом редовни програм Радио Београда, Јелена Билбија је поново била први спикер.         

Радио Београд огласио се само три недеље после ослобођења Београда, 10. новембра 1944. године. У пробној емисији 6. новембра драмски уметник Љубиша Јовановић, члан Позоришта народног ослобођења, први је изговорио најаву, истоветну оној којом је Јелена Билбија отворила редовни програм 10. новембра после отпеване химне "Хеј Словени".     

- Говори слободна радио-станица Београд! Говори из слободне престонице Демократске Федеративне Југославије. Слободна народна радио-станица први пут слободно говори.           

После Другог светског рата Јелена Билбија се интензивно посветила новинарској професији. Уживала је углед и популарност најбољег југословенског спикера, доприносећи афирмацији професије и обучавању младог спикерског кадра. После Другог светског рата Јелена Билбија се интензивно посветила новинарској професији. Уживала је углед и популарност најбољег југословенског спикера, доприносећи афирмацији професије и обучавању младог спикерског кадра.

О животу и раду Јелене Билбије Лапчевић, прве спикерке Радио Београда, говориће син Владимир Лапчевић.                                                                                                                       

Аутор емисије: Бранка Селаковић

]]> Wed, 10 Jun 2026 14:18:49 +0200 Радио Београд 1 https://www.rts.rs/radio/radio-beograd-1/1745406/secanje-na-jelenu-bilbiju.html Рајко Ђурић, трагови једне мисије https://www.rts.rs/radio/radio-beograd-1/5802492/rajko-djuric-tragovi-jedne-misije.html У суботњој емисији настављамо причу о Рајку Ђурићу – писцу, интелектуалцу и једном од најзначајнијих бораца за права Рома. Његов пут од родног места до међународних институција, његова књижевност и јавни ангажман, сведоче о томе колико је био важан за ромску заједницу, али и за ширу друштвену сцену.

О свему томе говоримо и данас, уз подсећање на вредне записе из књиге проф. др Драгољуба Ацковића „Рајково место под сунцем“. 

Емисију припрема и води Уна Бериша.

]]> Wed, 10 Jun 2026 14:25:45 +0200 Радио Београд 1 https://www.rts.rs/radio/radio-beograd-1/5802492/rajko-djuric-tragovi-jedne-misije.html Од ромске песме до светске сцене https://www.rts.rs/radio/radio-beograd-1/5895148/od-romske-pesme-do-svetske-scene.html У недељној емисији представљамо живот и богату каријеру Усније Реџепове, уметнице која је током више од четири деценије рада снимила десетине синглова и албума и оставила иза себе више од стотину интерпретација народних и ромских песама. Говорићемо о хитовима који су обележили њену каријеру, о наступима на великим фестивалима широм бивше Југославије, али и о томе како је својим гласом и аутентичним стилом ромску песму извела на светске сцене.

 

]]> Wed, 10 Jun 2026 14:26:38 +0200 Радио Београд 1 https://www.rts.rs/radio/radio-beograd-1/5895148/od-romske-pesme-do-svetske-scene.html Леополд Моцарт: - Сеоска свадба, за оркестар https://www.rts.rs/radio/radio-beograd-2/5970404/leopold-mocart---seoska-svadba-za-orkestar.html Леополд Моцарт је оставио иза себе дела разноликог садржај и жанрова. Иако је писао и сложенија и обимнија остварења, данас је, међу неколицином, остала на репертоарима једна лака композиција занимљивог назива - Сеоска свадба. Уз мноштво необичних инструменталних боја ово дело поседује карактер пун духа и хумора. Слушамо га у интерпретацији Амстердамског барокног ансамбла, под управом Тона Купмана.

Аутор емисије, Радош Митровић.

]]> Wed, 10 Jun 2026 11:13:12 +0200 Радио Београд 2 https://www.rts.rs/radio/radio-beograd-2/5970404/leopold-mocart---seoska-svadba-za-orkestar.html После одласка Појаса Пресвете Богородице – друштво и вера у Србији https://www.rts.rs/radio/radio-beograd-1/5970811/posle-odlaska-pojasa-presvete-bogorodice--drustvo-i-vera-u-srbiji.html И они који верују, и они који не верују у чуда која се дешавају код поклоњења верским светињама - остадоше у чуду након боравка Појаса Пресвете Богородице у Београду. Што због огромног интересовања верника, што због различитих коментара које је то интересовање изазвало. Стотине хиљада верника (по процени Српске Православне цркве и више од милион) поклонило се светињи у Храму Светог Саве, а на одавање почасти мирно су чекали у редовима по неколико сати, последњих дана и више од десет сати. Истовремено, у делу јавности појавиле су се критике и коментари којима се исмевају и верници и Црква и читав догађај. На крају чак и инсинуације о финансијским ефектима и злоупотреби читавог догађаја зарад материјалне добити.

Зашто је боравак Појаса Пресвете Богородице у Србији изазвао толико пажње и такво интересовање јавности? Како се политика увукла у догађај који стварно са њом нема никакве везе?

Како и колико је религија заступљена у српском друштву? Да ли је тачан податак да се број верника, посебно међу младим људима, повећава - и у Србији и у другим земљама?

Гост емисије је социолог Владимир Вулетић, професор Филозофског факултета.

Уредник и водитељ је Ивана Прибићевић.

 

]]> Wed, 10 Jun 2026 17:01:52 +0200 Радио Београд 1 https://www.rts.rs/radio/radio-beograd-1/5970811/posle-odlaska-pojasa-presvete-bogorodice--drustvo-i-vera-u-srbiji.html Не више од четири у једном пасажу https://www.rts.rs/radio/radio-beograd-2/5970210/ne-vise-od-cetiri-u-jednom-pasazu.html Документарни програм Мирисна прича фамилије Јованов почела је, званично, 1954. године. Парфимерија „Сава” сачувала је дух тог времена и у њој се ‒ по узору на стару француску парфимерску школу ‒ на лицу места праве парфеми. Ненад, Јелена и Немања Јованов, чувари стрпљења и пријатности, трећа су и четврта генерација парфимера.

Ауторка емисије Невена Матовић.

 

*звучне ефекте за ову репортажу снимао је Немања Јованов, директор фотографије, писац, фотограф , парфимер

]]> Wed, 10 Jun 2026 08:33:51 +0200 Радио Београд 2 https://www.rts.rs/radio/radio-beograd-2/5970210/ne-vise-od-cetiri-u-jednom-pasazu.html Награда „Димитрије Башичевић Мангелос” и „Век белгијског стрипа” https://www.rts.rs/radio/radio-beograd-2/5970155/nagrada-dimitrije-basicevic-mangelos-i-vek-belgijskog-stripa-.html Јована Благојевић и Мари Нифс

Уметница Јована Благојевић добитница је Награде „Димитрије Башичевић Мангелос” за 2026. годину. Одлука је саопштена у Уметничком простору У10 1. јуна, након разговора са финалисткињама.


Жири је у другом кругу радио у саставу: Санда Калебић (кустоскиња, Уметнички простор У10, Београд), Марија Радисавчевић (кустоскиња, Уметничка галерија „Надежда Петровић”, Чачак), Нела Тонковић (кустоскиња, Савремена галерија Суботица), Karina Kottová (кустоскиња и теоретичарка уметности, чланица борда Jindrich Chalupecky Society и CCA Prague, Праг, Чешка Република), Марко Гутић Мижимаков (добитник награде ДЕНЕС за 2024. годину, Скопље, Северна Македонија) и Ksenia Nouril (помоћница директора, интернационални програми, МоМА, Њујорк).


У образложењу жирија се наводи: ,,Као међународни жири, свесни смо изазова са којима се данас суочавају уметници, уметнички радници и институције у Србији. Имајући то у виду, овогодишњу Награду „Димитрије Башичевић Мангелос” додељујемо Јовани Благојевић – уметници чија је посвећеност заједници постојана и непоколебљива.

Она на непосредан начин одговара на тренутак у којем живимо, делујући управо на улици, где се налази срж њене уметничке праксе. Кроз бригу, негу и непосредан рад са људима, она није неко ко заједницу посматра и коментарише са стране – она је њен део. Њена пракса не говори о политици са дистанце, већ је свакодневно живи и обликује кроз конкретно ангажовање. Кроз своју заразну енергију, ведрину и разигран уметнички рад, она ствара простор за размену знања, искустава и заједничко деловање. Кроз досадашњи рад развила је уметничку праксу која, ослањајући се на заједништво, бригу и колективно деловање, изнова показује како уметност може бити простор сусрета, солидарности и друштвене трансформације”.

Јована Благојевић је рођена 1995. године. Дипломирала је графички дизајн на Београдској политехници 2017. године и сликарство на Факултету ликовних уметности 2023. године. Током 2022. године похађала је „Puzzle #6”, образовни програм намењен професионалном развоју у пољу савремених извођачких уметности, у организацији „Станице”, сервиса за савремени плес. Од тада редовно похађа часове савременог плеса у оквиру групе „Јутарња слобода”. У пролеће 2024. године била је на AiR In Silo резиденцији у Холабруну, у Аустрији. Одатле је произашла њена прва самостална изложба „Када рад ради?” у Уметничком простору U10 у Београду. Активна је и као чланица уметничко-активистичке групе „1+1=3”, која се бави темом праведне транзиције у подручју колубарских копова угља.

У Златном пресеку са Јованом Благојевић разговарамо о уметности коју ствара да ,,дода нешто што (ми/нам?) недостаје”...

Други део емисије посвећујемо причи из Брисела о стрипу. Талични Том, Штрумпфови, Гаша, Тинтин и многи други чувени стрип јунаци, имају заједничку отаџбину ‒ Белгију, која се и данас сматра краљевством стрипа.

У главном граду Бриселу, Музеј стрипа је већ годинама један од најатрактивнијх и најпосећенијих простора уметности и културе.

Храм стрипа, како га многи називају, једна од најважнијих институција у којој се чувају радови из области девете уметности, смештена је у велелепној згради коју је пројектовао чувени архитекта Виктор Орта. Са више од 700 аутора, Белгија држи светски рекорд по броју стрип цртача по квадратном километру. Поставке и програми у музеју прате тај развој од самих почетака и првих новинских каишева, па све до савремених графичких новела.
Музеј стрипа је пре неколико дана посетила наша колегиница Тамара Вученовић и припремила разговор са Мари Нифс (Marie Neefs), културологом, о колекцији и великој изложби „Век белгијског стрипа” која је припремљена поводом обележавања 100 година белгијског стрипа, о богатој историји и о томе како су стрипови нестали из новина, али и о данашњој позицији девете уметности, у дигиталном окружењу које се готово свакодневно мења...


Ауторка емисије је Тања Живковић.

 

]]> Wed, 10 Jun 2026 17:15:39 +0200 Радио Београд 2 https://www.rts.rs/radio/radio-beograd-2/5970155/nagrada-dimitrije-basicevic-mangelos-i-vek-belgijskog-stripa-.html Прошлост и савременост https://www.rts.rs/radio/radio-beograd-2/5970986/proslost-i-savremenost.html Милица Зарић, Дејан Вукелић и Јован Тарбук Београдско драмско позориште је у суботу, 6. јуна, премијером представе “Наши родитељи”, ауторског пројекта редитеља Патрика Лазића, отворило нову сезону на својој летњој сцени. Радња представе одвија се на луксузном крузеру који крстари грчким острвима. Кроз приче три пара који се преплићу током маскиране дионизијске вечери, отварају се разне теме, односно, откривају њихови различити погледи на љубав, породицу, старење, усамљеност. По речима редитеља “све ликове муче исти страхови – да ли су постигли оно што су желели и да ли ће имати некога са ким ће дочекати крај живота.

Ово је сетна комедија која је забавна, духовита и апсурдна”. Један од ликова, педесетогодишњу Александру, којој је син уплатио крстарење, тумачи наша данашња гошћа, глумица Милица Зарић.
У музеју Народног позоришта у Београду, у петак, 12. јуна, биће отворена изложба “Од двора до сцене”, аутора Дејана Вукелића и Јована Тарбука. На сајту националног театра пише да је "поставка посвећена заоставштини нововековних српских династија Обреновић и Карађорђевић која се чува у Народном позоришту у Београду. Њену окосницу чине делови дворског мобилијара и салонске гарнитуре који су некада красили такозвано краљевско одељење... Аутори поручују да су изложбом и пратећим каталогом настојали да ту заоставштину сагледају у ширем контексту континуитета владарског присуства и репрезентације у Народном позоришту, не само кроз репрезентативне просторе и предмете, већ и кроз однос који су припадници династија Обреновић и Карађорђевић неговали према позоришној уметности“.


Уредник и водитељ емисије је Гордана Ђурђевић.

]]> Wed, 10 Jun 2026 21:25:06 +0200 Радио Београд 2 https://www.rts.rs/radio/radio-beograd-2/5970986/proslost-i-savremenost.html Вести из света спорта https://www.rts.rs/radio/radio-beograd-1/5970293/vesti-iz-sveta-sporta.html Вечерас од 19:00 часова Партизан дочекује Дубаи у трећем мечу финала АБА лиге. Гости воде са 2:0 у серији и вечерас играју за титулу, док црно-бели траже повратак у живот – сви прижељкујемо мајсторицу и свих пет утакмица! Поред кошарке, пратимо женски фудбал, мушку одбојку, рукомет, атлетику и све најважније спортске актуелности.

Подсећамо вас да сутра званично почиње Светско првенство у фудбалу. На спектакуларном отварању састају се Мексико и Јужна Африка. 

Уредник и водитељ: Милан Биговић

]]> Wed, 10 Jun 2026 17:11:06 +0200 Радио Београд 1 https://www.rts.rs/radio/radio-beograd-1/5970293/vesti-iz-sveta-sporta.html