Широм затворених очију – Отисак Душе

Живот

Цео живот проведемо желећи да нешто достигнемо, следећи снове, верујући да ћемо кад то добијемо постати срећни. али није тако. Живот је у путу, не на крају. Није важно колико је лепо продуховљено је оно чему тежимо. Последња станица је смрт. Aко не умемо да будемо срећни, да будемо бољи, да будемо онакви какви желимо да будемо током пута, нећемо то постићи ни на крају. Живот је препун блага за којим људи јуре, то су све оне ствари за којe они верују да ће им донети срећу а за које се углавном испостави да су варке и понекад, кад достигне оно за чим је толико жудео, човек се затекне само с празнином у рукама. (Хорхе Молист, „Прстен”)

О животу причамо ноћас, прелиставајући књижевна дела која су нас дотакла и оставила путоказ и поруку.

Кроз емисију води Душица Мијатовић.

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво