понедељак, 10. сеп 2018, 00:00

Широм затворених очију - Отисак Душе

Извор велике патње је неговање осећања и уверења: „Ово је моје!”

Једна стара жена доспела је после своје смрти пред Божји суд. Копајући по регистру, Судија није могао да пронађе ни једно дело милосрђа - осим једне шаргарепе коју је уделила неком просјаку. Ипак, моћ једног јединог чина љубави била је довољна да је пошаље у рај. Шаргарепа је донесена на суд и уручена је жени. Како ју је узела, почела је да се подиже, као да је вуче невидљиви конопац.

У том тренутку, неки сиромах окачио се за скут њене хаљине. За његову ногу окачио се неко трећи и убрзо се формирао читав низ људи који су се пењали ка рају, окачени о шаргарепу. Жена није осећала никакав терет, а пошто није гледала доле није ни приметила шта се догађа.

Пењали су се све више и више, док нису стигли до самих врата раја. У том тренутку жена се окренула и погледала последњи пут ка Земљи и угледала испод себе читав низ људи, окачених о њу. У истом тренутку је побеснела, претила им је руком и викнула: „Марш! Даље од мене! Шаргарепа је моја!”
Док је тако махала руком, шаргарепа јој је испала и она је пала са читавом својом пратњом.

Највећи узрок патње и несреће на Земљи је: „Ово је моје!”

Кроз приче и поуке оставићемо ноћас своје Отиске Душа на заједничкој фреквенцији.
Добродошлицу вам желе: Нена Огњеновић Тркуља, Бане Стевановић и Душица Мијатовић