Широм затворених очију - Отисак Душе

Ово је прича о жени, која никад није одрасла.

Њено тело је претрпело промене, јесу године оставиле траг на њој, али у њој је остало оно дете, са безброј снова, идеала и маште.

Свет одраслих уме да буде суров за особе попут ње. Свет препун зависти, злобе, лажи. Она је ту, као срна међу вуковима.

Међу одраслима, нема безусловне љубави. Волећу те, ако то и то. Волећу те, ако будеш таква и таква. Волећу те, ако можеш ово, ако можеш оно.
И није тако само за љубав, већ за све живо. Пријатељства се склапају зарад личне користи. У брак се не улази због срца, већ због интереса. Људи се једноставно продају и дају оном, од кога ће имати неку корист.
А она?
Она је као Алиса у земљи чуда. Сањар, који је упао у кошмар. Кошмар, у којем је дно на врху. Кошмар, којем највише прије самоћа.
У њеном свету снова, све је на свом месту. Људи су позитивни, љубав је изнад свега, у свему.

Када би продавала лепе снове, обогатила би се. Не би их она у ствари ни продавала, делила би их бесплатно.
Само коме... кад су људи свему нашли и одредили цену!?
Ако је нешто бесплатно, одмах није ни вредно... такав систем вредности данас царује!
Јефтини људи, пуни су скупих ствари, и зато је овај свет у хаосу!
Оно, што њој остаје, то је, да повлачењем у себе лечи носталгију за добрим људима. И остају јој ти дивни снови, и онај стари, добри, излизани друм. Друм, који је враћа у детињство. Тамо је бар имала са ким да машта, и кога да воли.
Ово овде сад, једноставно није њен стил. Она рачуна на љубав, а не на љубав из рачуна. Њу куповати нико неће, и она се неће продавати.
На крају крајева, зна се на шта се лупају цене.
Ако већ мора да буде одрасла жена, не мора да буде роба!
И овде завршавам причу о њој, са мојим највећим сном који имам. Мој сан је, да се њени снови остваре!!!


Може да вам се учини да сте баш ви упознали ову жену, о којој пише Игор Чобановић. Сигурно сте у праву. Има и жена и мушкараца толико чистих Душа, да је тешко поверовати да постоје и да их познајете. То су људи поред којих се осећате бољим, поред којих можете да „растете" на прави начин.

Поделите са нама овај тренутак живота и оставите свој Отисак Душе.
Добро нам дошли!

Аутор и водитељ: Душица Мијатовић

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво