Широм затворених очију - Само срцем се добро види

Крвава бајка
Било је то у некој земљи сељака
на брдовитом Балкану,
умрла је мученичком смрћу
чета ђака у једном дану.

Исте су године сви били рођени,
исто су им текли школски дани,
на исте свечаности заједно су вођени,
од истих болести сви пелцовани,
и сви умрли у истом дану.

Било је то у некој земљи сељака
на брдовитом Балкану,
умрла је мученичком смрћу
чета ђака у једном дану.

А педесет и пет минута
пре смртног трена
седела је у ђачкој клупи
чета малена

И исте задатке тешке решавала:
колико може путник ако иде пешке...
и тако редом.

Мисли су им биле пуне истих бројки,
и по свескама у школској торби
бесмислено лежало безброј
петица и двојки.

Прегршт истих снова и истих тајни
родољубивих и љубавних
стискали су у дну џепова.

И чинило се сваком да ће дуго,
да ће врло дуго, трчати испод свода плава
док све задатке на свету
не посвршава.

Било је то у некој земљи сељака
на брдовитом Балкану
умрла је јуначком смрћу
чета ђака у истом дану.

Дечака редови цели узели су се за руке
и са школског последњег часа
на стрељање пошли мирно
као да смрт није ништа.

Другова редови цели
истог часа се узнели
до вечног боравишта.
(Десанка Максимовић)

Марио дел Монако, италијански оперски певач
(Фиренца, 27. 07. 1915 - Местре, 16. 10. 1982)
Музички критичар листа "Il coriere Adriatico" из Анконе написао је јула 1929. године: "На свом музичком крштењу четрнаестогодишњи Марио дел Монако, открио је синоћ, у театру "Ђиљи" у Мондолфију, певајући неколико романси, снажан, мелодичан, музикалан тенор. Певач велике наде! Феномен, који ће једног дана, вероватно, постати великан... "
Управо то се и остварило: нeнадмашни Отело, Радамес, Манрико, Дон Хозе, Андреа Шеније, Енеја...
Током своје каријере постао је краљ тенора. Освојио је свет бронзаним медитеранским гласом, интерпретацијом, глумом, сценским наступом, личним шармом.
Наступао је у најчувенијим оперским кућама света од Миланске скале, преко Рима, Напуља, Стокхолма, до њујоршког Метрополитена. Више пута гостовао је у Београду, где га је публика дочекивала овацијама.
Врхунац Дел Монакове креације несумњиво је Вердијев Отело. Ту тешку тенорску ролу тумачио је 427 пута.
По сопственој жељи, сахрањен је у одори команданта венецијанске флоте, Отела.

Душан - Душко Гојковић је композитор и трубач рођен 14. октобра 1931. године у Јајцу.
Као младић свирао је у неколико џез и дикси бендова. Са осамнаест година придружио се Биг бенду Радио Београда.
Пет година касније напустио је бенд, израставши у карактеристичног солисту и одличног Биг бенд свирача.
Гојковић потом одлази у Немачку где брзо постаје саставни део џез сцене у успону. Прву плочу снимио је 1956. године, као члан „Oл Старс бенда" из Франкфурта.
После кратког задржавања у Минхенском Биг бенду Макса Грегера, Душко проводи четири и по године у водећем европском џез оркестру Курта Еделхагена.
Као соло трубач Биг бенда Душко је наступао са именима попут Стана Гетца и Чета Бејкера.
На „Berklee School of Music" 1961. године понуђена му је стипендија за студије компоновања у Бостону, код Херба Помероја.
Радујући се могућности да пише властите аранжмане за своју велику љубав - Биг бенд, Душко се темељно концентрисао на студије, одбијајући успут понуде Бејсија, Стена Кентона и Бена Гудмана да се придружи њиховим бендовима.
Током своје каријере Душко Гојковић је приjатељевао са Мајлс Дејвисом и наступао са великанима као што су: Dizzy Gillespie, Gerry Mulligan, Stan Getz, Sonny Rollins, Lee Konitz, Chet Baker, Woody Herman, Johnny Griffin, Mal Waldron, Phil Woods, Tommy Flanagan, Kenny Clarke, Kenny Barron..
Објавио је више од 160 албума.
Мој дивни пријатељ и чест саговорник једини је наш џез-музичар који је ушао у све енциклопедије (од рецентнијих, посебна биографска јединица и у популарном Rough Guide-овом Џез водичу).
У вечерашњој емисији чућете један од наших разговора из октобра 2008. године.

Бранислав Нушић (Алкибијад Нуша), књижевник и дипломата, академик
(Београд, 20. 10. 1864 - Београд, 19. 01. 1938)
Писац цинцарког порекла, Нушић је студирао право у Грацу и Београду, а као дипломата је радио у конзулатима Србије у Солуну, Битољу, Скопљу и Приштини. Био је драматург и управник позоришта у Београду, Новом Саду, Скопљу и Сарајеву. Због сатиричне песме "Два раба" осуђен је на две године затвора. Учествовао је као добровољац у Српско - бугарском рату 1885. године, а у Првом светском рату прешао је са српском војском преко Албаније.
Даровит портретиста и писац веома развијеног смисла за позоришну сцену и њене законе, запажао је негативне појаве и с много духа сликао свет који га је окруживао. Његова дела редовно су била на репертоару српских позоришта између два рата, а и данас се играју на нашим позоришним сценама.
Најпознатије Нушићеве комедије су: "Сумњиво лице", "Госпођа министарка", "Народни посланик", "Ожалошћена породица", "Покојник", "Пут око света", "Др", "Мистер долар", приповетке и романи: "Аутобиографија", "Приповетке једног каплара", "Општинско дете", као и трагедије "Кнез Иво од Семберије" и "Хаџи-Лоја".

Десет година је како се Тоше Проески преселио међу звезде!

Ђузепе Гварнери, италијански градитељ виолина (Кремона, 21. 08. 1698 - Кремона, 17. 10. 1744)
Рођен у породици чувених градитеља гудачких иструмената из Кремоне, Ђузепе Гварнери је занат учио у радионици свог оца и код чувеног Страдиварија. Прву познату виолину израдио је 1726. године, након дугог периода експериментисања и мењања пропорција и облика. Његове виолине су изванредно дотеране, израђене од најквалитетнијег дрвета и у блиставо златном лаку.
Укупно је израдио око 200 виолина, али је постао познат тек када је Паганини свирао на једној од њих.
Отада се Гварнери сматра, уз Страдиварија, најистакнутијим мајстором класичне италијанске градње виолина.

18. октобра 1692. године почела градња Петроварадинске тврђаве у Новом Саду. Камен-темељац Петроварадинске тврђаве положио је аустријски принц Крој. Изградња је трајала пуних 88 година, до 1780, по пројекту француског војног архитекте Себастијана Вобана, а градили су је аустријски војни архитекти.
Изграђена на 112 хектара, на узвишењу које доминира околином, била је неосвојива за тадашњу ратну технику и већ тада је добила назив Гибралтар на Дунаву. Као искључиво војни објекат, Петроварадинска тврђава служила је све до 1948. године, да би 1951. стављена под заштиту државе и добила карактер културног и туристичког објекта. 

Поред музеја, архива и низа уметничких атељеа, последњих година се на тврђави одржава "Еxit", међународни фестивал музике.

Када Вам будем рекао: „Ако немају хлеба, нека једу колаче!" (fr. qu'ils mangent de la brioche) сигуран сам да ћете да ми кажете да је то изговорила Марија Антоанета, француска краљица, супруга Луја XVI.

Хомер је био старогрчки песник, аутор епова Илијаде и Одисеје.
О њему, као личности ништа поуздано није познато. Легенде говоре да је био слепи песник који је рецитовао своје песме у великој владаревој дворани свирајући лиру.
Неки и сумњају да су И и О његова дела. „Хомер је океан и небо свеколике поезије и све лепоте. Он није човек, он је бог и храм хероја."
(Леопарди)

Настали Дизнијеви цртани јунаци: Раја, Гаја и Влаја 17.10.1937.

„Ако вам "не иде", ако вам се не остварује очекивано, ако се не осећате баш најбоље у сопственој кожи, ако пружате мање него што бисте могли и постижете мање него што заслужујете, ако не можете да решите разне судбинске чворове... - ПОЈАЧАЈТЕ МОЛИТВУ!
И видећете резултате, веома брзо. У распону од брзе помоћи до правог правцатог чуда: од решења до спасења.
Једноставан савет. Лечи и помаже, разрешава и исцељује."
(Драгослав Бокан)

Не знам да ли Вам се догодило да досањате сан који сте снивали.
Уколико јесте, онда веома добро знате шта Вам се догодило.

Сањајте! УЗ БЕОГРАД 202!

„Само срцем се добро види!" (Егзипери)

Слушајте нас на ФМ 104,0 Мегахерца и преко Интернета.

Линк за слушање нашег Радија: http://tinyurl.com/Beograd202
Пронађите нас и на Твитеру: https://twitter.com/beograd202

Контакт:
++381 11 3249 202
СМС: 064 0202 200
Мејл: program202@gmail.com

Избор музике и продукција: НЕБОЈША НЕША САБОВЉЕВИЋ.

Аутор, домаћин и водитељ: Лука Мијатовић .

„Човек мора да уме да види свет."