понедељак, 20. мар 2017, 00:00
Широм затворених очију - Отисак душе
Истина је да ми заиста ништа не знамо! Само ако сачувамо захвалност и љубав у срцу, можемо дати Креатору потпуно овлашћење да нас води.
‘Ја' је тај прст. На што год се ‘ја' усмери, увек дође до неке невоље. ‘Ја' које сија без идентитета је, природни ум. Када се поистовети са телом, условљен умом и осећајем да сте ви тај који ради, ‘ја' постаје его - узрок патње. Све што он у свом незнању дотакне, наноси бол - и њему и другима. Па ипак, он умишља да бол проузрокује неко други. Кад се, захваљујући милости, увиди да је ‘ја' и 'мене' главни узрок пометње и да је то само сан у чистом бићу - патња престаје.
Дакле, треба да се препустимо, опустимо и дамо неком паметнијем да нас води. Истина је да ми заиста ништа не знамо! Само ако сачувамо захвалност и љубав у срцу, можемо дати Креатору потпуно овлашћење да нас води.
Да заиста поседујеш слободну вољу и моћ да обликујеш своју судбину, да креираш свој идеални живот, највероватније би изоставио све нелагодности, све што изазива твој его, све што разоткрива осећаје кривице или стида, или било шта што прети твојим наклоностима. Све би то одстранио и заменио искуствима са укусом чоколаде. Али, колико год се трудио да изградиш и осигураш живот који задовољава твоје пројекције, ипак не би успео да створиш нешто, што би по квалитету и добрим изгледима, могло да се упоређује са животом који се одвија без људске намере. (Mooji)
Ту смо, да поделимо овај тренутак живота...
Добро нам дошли! :)
Јелена, Роберт и Душица
Коментари