среда, 26. феб 2020, 12:05

Политички документарац

"Владалац" и "Прогон"

У доба филмске невиности, синоним за документарац код нас је углавном био Петар Лаловић, човек који је правио приче о узбудљивости природе или о њеним законима којих није поштеђено ни људско друштво. У овом веку, после „Фаренхајта", Мајкл Мур је постао глобални синоним надолазећег политичког документарца.

У оба случаја заједнички је ентузијазам. Документарни филм, тврде аутори, у принципу настаје и почива на ентузијазму. То је можда и најбоља мера његове аутентичности, порука и вредности.

У протеклих десетак дана неколико политичких документараца освојило је наше телевизије и друштвене мреже. Најпре се појавио „Владалац" 1 и 2, затим „Амфилохије: Свједок божије љубави" а прексиноћ „Прогон". Тим поводом о политичком документарцу, његовој природи, ангажману и вредностима за Речено и прећутано говоре филмолог, драматург и редитељ Божидар Зечевић и Филип Шварм, новинар и аутор више документарних филмова са политичким темама.

Аутор емисије је Радован Пантовић.