Болнице које то нису

Антонио Вивалди је деценијама био везан за институцију „Оспедале дела пијета” где је био резиденцијални композитор, хоровођа, диригент, учитељ музике итд.

У данашњој емисији Време музике, коју уређује и води Горица Пилиповић, биће речи о тим специфичним венецијанским установама које су имале велику улогу у музичком животу града.
У средишту венецијанског културног живота XVII и XVIII века стајале су четири велике болнице - оспедали гранди - заправо, била су то и сиротишта, везана уз одговарајућу цркву. Најзначајнија је свакако „Оспедале дела пијета", која је прихватала напуштену децу, „Оспедале дељи инкурабили" (неизлечиви) бринула се о сирочићима, оболелим од сифилиса и бившим проституткама, „Оспедале деи дерелити" (напуштени) преузимала је децу-бескућнике, а „Оспедале деи мендиканти" (просјаци, луталице) - лепрозне. То је, заправо, био развијени систем социјалне помоћи у друштву строго повинованом конвенцијама, али захваљујући великој бризи и напорима надлежних, то је био и образовни систем те расадник културе.
број коментара 0 Пошаљи коментар