Соларис

Тема емисије: Кисеоник и наше ћелије

Саговорница: Христина Обрадовић, истраживачица сарадница, група за хематологију, Институт за медицинска истраживања у Београду

Овогодишња Нобелова награда за физиологију или медицину додељена је за кључна открића о томе како ћелије нашег организма „осећају" концентрацију кисеоника и како јој се прилагођавају.

Добитници награде су сер Питер Ретклиф са Универзитета у Оксфодру, Вилијам Келин са Универзитета Харвард и Грег Семенца са Универзитета Џон Хопкинс. Њихова конкретна открића непосредно су везана за еритропоетин, молекул који управља одговором организма на снижење концентрација кисеоника у смислу повећаног стварања црвених крвних зрнаца, као и за чинилац индукован хипоксијом и беланчевину означену као VHL, који су веома значајни у контроли и регулацији одговора организма на промене расположивости кисеоника. Награђена открића широм су отворила врата истраживањима која би могла довести до нових лекова за срчану слабост и различите облике анемије, али и потенцијалних нових приступа лечењу злоћудних тумора, будући да се они често служе физиолошким механизмима одговора на снижење концентрације кисеоника како би стварали нове крвне судове и тиме себи омогућили опстанак и раст. Као и увек, Нобелова награда је и повод да се подсетимо на многе друге аспекте утицаја кисеоника на наше ћелије, као и на дубоке увиде до којих је наука дошла о месту кисеоника у великој приповести о еволуцији живог света на Земљи.

Музички уредник: Ивана Ђорђевић
Тон-мајстор: Ненад Ђорђевић
Аутор емисије: Срђа Јанковић

Соларис

Autor:
Срђа Јанковић

Емисија је посвећена темама из области природних наука које обухватају како базична, тако и примењена научна истраживања, са посебним освртом на научни метод, историју и филозофију науке, као и различите аспекте односа науке и друштва. Посебна пажња се поклања појашњењу и истицању кључних појмова и концепата од суштинског значаја за разумевање путева и процеса који воде ка научном сазнању. Саговорници у емисији обухватају научнике који се баве истраживањима из различитих области, од носилаца врхунских резултата и признања до оних који се налазе на почетку свог научног трагања, али и припаднике разноврсних професија који су у прилици да понуде релевантна мишљења о одговарајућим аспектима научних подухвата и науке у целини. [ детаљније ]

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво