Ризница

"Свакако да је најзначајнији тренутак у причи о Савином посвећењу за аутокефалног архиерископа патријаршијска грамата коју је саставио патријарх цариградски Манојло Харитопул: "Преосвећени патријарх све васељене Герман (заправо патр. Манојло, прим.аутора), поставих овога кир Саву као архиепископа свима српским и поморским земљама, и као вазљубљеног сина шаљем га у сву васељену, што је област мога светитељства правоверне хришћанске вере, да има област по моме начину над свим градовима и земљама, над митрополитима и епископима и поповима и ђаконима по божанственим правилима, свакога по достојању и све учити у име Оца и Сина и Светога Духа, и као и мене тога сви послушајте, који сте у Христу правоверни хришћани."(Доментијан.нав.дело,116.). Аутокефалија Српске цркве створила је услове за чвршће везивање српског народа за православни образац исповедања вере.Свети Сава се као архиепископ упутио у Србију преко омиљене му Свете Горе, одакле је и започео пут стварања Српске цркве какву данас познајемо" (др Драгољуб Марјановић, Филозофски факултет у Београду).

У овонедељној Ризници, поводом великог јубилеја-Осам векова аутокефалности Српске цркве, говоримо о томе какве су биле црквене и политичке прилике на Балкану пре него што је Свети Сава издејствовао аутокефалију 1219. године у Никеји, какво је било устројство Српске цркве после 1219. и какав је шири значај аутокефалије за Цркву и народ.

Гост емисије је историчар др Драгољуб Марјановић, научни сарадник Семинара за византологију Филозофског факултета у Београду.

Аутор и водитељ: Душанка Зековић.