Соларис

Као што је познато, изворна Дарвинова и Воласова теорија еволуције била је усредсређена на постанак врста путем природне селекције која је на делу између организама. Дуго је у науци владало гледиште да је то једини ниво на којем се природна селекција одиграва и да се целокупна еволуција живог света, барем у принципу, може објаснити на тај начин.

Данас, међутим, многи еволуциони биолози уважавају могућност да природна селекција постоји међу одговарајућим јединицама на свим нивоима биолошке организације - почев од генâ, ћелија и ћелијских лоза, који су испод нивоа организма, па све до дема, самих врста, кладистичких група или пак виших таксона, који леже изнад тог нивоа. Можда најлепше написану и најјезгровитију биолошко-филозофску расправу о улогама и значају поменутих различитих нивоа природне селекције понудио је Стивен Џеј Гулд у свом познатом есеју „Гуливерова даља путовања" из 1998. године.

У сагласности са Гулдовим гледиштем, последњих деценија све више научних радова говори у прилог томе да су вишеструки, хијерархијски поређани нивои природне селекције неопходан део проширене синтезе еволуционе теорије која лагано стасава ка вишезначном и свеобухватном објашњавању процеса који омогућују и условљавају промене и преображаје живих бића у природи.

Разговор је први пут емитован 12. марта 2017. године.

Музички уредник: Ивана Ђорђевић
Тон-мајстор: Горан Ивковић
Аутор емисије: Срђа Јанковић