уторак, 23. јул 2019, 12:05

Речено и прећутано

У Србији је планирана градња 850 малих хидроелектрана на планинским рекама, претежно у заштићеним подручјима.

Негативне последице су несагледиве, упозоравају научници, а обухватају уништење биодиверзитета не само на Балкану већ у целој Европи, а угрожене су и локалне заједнице.

Граде се у брдско-планинским пределима због тога што природни нагиб терена, и са њим природни пад воде, чине кључну улогу у процесу. Изградња је јефтина јер је природа већ самостално обавила пола посла.

Тешка механизација иза себе оставља сува речна корита, и у њима цеви и уништено приобаље.

Људи се буде свуда по Србији и боре за своје реке.

На друштвеним мрежама иницијативе за одбрану река узимају маха. Брани се Млава, реке Краљева, Ваљева, Гледићких планина, Западне Србије, Ресавског краја, Књажевца, Нишавског округа, Рашке. Организују се протести, пишу петиције и цртају транспаренти. Деле се фотографије, препричавају се новости, шири се прича о трагичној судбини магичних планинских река Србије.

О овом проблему и покушајима грађанског активизма у Ариљу и околини говоре чланови еколошког друштва и оснивачи покрета GOD SAVE RZAV.

Аутор Душанка Петровић.