Хипократија

Хомеопатија тј. квазинаука опстаје од 18. века и заснована је на меморији вoде. Каква луда идеја.

Гост данашње Хипократије је Бранислав Симоновић, доктор физичке хемије, научни саветник и вишегодишњи директор Института за општу и физичку хемију у Београду. Објавио је 330 научних радова, саопштења, техничких унапређења и патената, елабората и студија у домаћим часописима и у иностранству, на више од 7600 страна.

Ако бисмо направили малу анкету међу познаницима и запитали их шта знају о хомеопатији, већина би рекла да о њој зна врло мало или ни мало, док би је остатак сврстао у сектор алтернативнe медицинe. За чудо, корисници хомеопатије у Европи, као и у Србији, углавном су образовани људи, а међу њима и врхунски интелектуалци. За почетнике, хомеопатија је нека врста помоћнe медицинe настале крајем 18. века, чији лекови у себи немају никакаву лековиту супстанцу или, боље речено, то је лечење „састојцима" који се не могу идентификовати прецизним хемијским анализама.Упркос томе, у богатијим земљама, нарочито у Енглеској и на северу Европе, постоје бројне болнице за хомеопатију чије се лечење заснива на „интегративној медицини". Такву медицину тешко је дефинисати јер је њена идеологија бизарна и ексцентрична, а теорија које се држи гласи: similia similibus curentur тј. слично лечи себи слично или, народски речено, клин се клином избија.

Хомеопатија се ослања на три „закона": закон о сличности, закон о бесконачности и закон о снажном мућкању раствора. Први закон говори да нешто што у вама изазива симптоме може и излечити те исте симптоме, као на пример кофеин, који вас држи будним, лечиће вас од несанице. Или, ољуштени црни лук који вам тера сузе на очи као и јак назеб, од назеба ће вас излечити. Наравно, у овоме се види бесмислица. Следећи је закон о бесконачности: што је супстанца у мањој концентрацији, то је делотворнија. На пример, 1 грам арсендиоксида се раствара у 99 пута већој количини дестиловане воде или алкохола како би се добио раствор 1:100. Потом, та количина добијеног раствора поново се раствара у 99 пута већој количини воде или алкохола, и тако даље, све док се процес не понови 30 пута. Раствор звани „30 Ц" не садржи чак ни један молекул активне супстанце! Трећи закон говори да током енергичног мућкања воде и активне супстанце (будући лек) у води остаје отисак молекула те супстанце. Та мистериозна способност чувања отисака омогућава води меморисање молекуларне конфигурације и хемијских особина антитела, чак и онда кад та антитела више и не постоје. „Меморија воде" - каква луда идеја!
Корисници хомеопатије одани су јој фанатично и никада је нису ставили под било какву сумњу, упркос томе што је у супротности са свим физичким законима. И поред огромног напретка ортодоксне медицине, хомеопатија и даље живи и просперира на тржишту, и то још боље него пре двеста година. Судећи по огласима у нашим штампаним и електронским медијима, види се да хомеопатски лекови имају значајан круг потрошача и у Србији. Међу њима су и бебе! Уосталом, у Београду нећете наћи апотеку која не држи хомеопатске лекове, углавном увезене из Немачке. У САД, хомеопатија је проглашена квазимедицином, а у Енглеској и већини европских земаља, укључујући Србију, хомеопатски лекови нису на листи лекова финансираних из буџета националних здравствених осигурања. Међутим, они су на листи жеља многих незадовољних пацијената. Од 2007. године, хомеопатски лекови су озакоњени и у промету су као и сви остали лекови које признаје медицинска заједница.
То што има интелектуалаца који непоколебљиво верују у хомеопатију, а неки од њих и у штетност вакцина, астрологију и летеће тањире, говори да ирационалност није одлика само простог и нешколованог света.

Уколико неки људи желе да свој новац дају за хомеопaтско лечење, боље је окренути главу и не размишљати залудно о нечему што не користи нити штети. Ипак, људима се мора рећи шта је то другоразредна наука, а надаље је све ствар личног избора.

Емисију припремају проф. др Момчило Б. Ђорђевић и проф. др Александар Петровић

број коментара 0 Пошаљи коментар