Гозба

БОЛОЊСКА ДЕКЛАРАЦИЈА И НАЦИОНАЛНИ ИДЕНТИТЕТ (други део)

На иницијативу Катедре за филозофију, на Филозофском факултету у Српском Сарајеву недавно је организован научни скуп Национални идентитет и болоњска концепција универзитета. Учествовали су научници са филозофских факултета из Србије, Црне Горе и Босне и Херцеговине.

Иницијатива за одржавање скупа подстакнута је стагнацијом и структурном кризом универзитета, које су - према мишљењу иницијатора - изазване болоњским процесом и стратегијом образовања уопште, проистеклом из болоњске декларације коју су потписали министри образовања 19. јуна 1999. године. Симптоматично је то да је Болоњска декларација на тај начин задобила статус бирократско-политичке одлуке, будући да је нису потписали ректори универзитета. Њима је преостало само да ту политичку одлуку спроводе.

Аутономија универзитета тако је практично једним чином укинута, иако је декларативно опстала. "Тиме је, такође, на неки начин дезавуисана Magna Charta Universitatum, усвојена на Европској конференцији ректора 1988. године, а којом је суштински гарантована аутономија универзитета. Овај документ потписали су представници 889 универзитета из 88 земаља.

О проблемима везаним за Болоњску декларацију и национални идентитет, на маргинама овог скупа разговарали смо са Мишом Кулићем, професором Филозофског факултета у Српском Сарајеву. Такође, 13. маја у емисији имаћете прилику да чујете и делове излагања неких учесника скупа.

Аутор и водитељ емисије: др Александар Лукић   

 

број коментара 0 Пошаљи коментар