Директан пренос из Метрополитен опере - Франсис Пуленк: Разговори кармелићанки

Најзначајнија француска опера друге половине 20. века настала је као поруџбина миланске Скале где је премијерно и изведена 1957. Либрето је заснован на истинитом догађају из 1794. када је револуционарни суд у Паризу осудио на смрт и погубио сестринство кармелитског самостана из Компиења. Инспирисана дневником преживеле сестре Марије од Утеловљења, у којем је описано мучеништво сестара из самостана, књижевница Гертруд фон ле Фор објавила је роман Последња на губилишту, који ће потом, 1949, послужити као основа за филмски сценарио. Иако филм није никада снимљен, либрето за Пуленкову оперу настао је управо према дијалозима из сценарија Жоржа Бернаноса - чији роман Разговори кармелићанки критика сматра његовим најснажнијим и најзрелијим делом.

Главна јунакиња је несигурна и бојажљива девојка Бланш де ла Форс, ћерка маркиза Де ла Форса, која у реду сестара кармелићанки покушава да пронађе животну сигурност. С распламсавањем Француске буржоаске револуције часне сестре су принуђене да напусте самостан чија се имовина конфискује. Бланш се крије у породичном дворцу, а кармелићанке се у потаји одлучују на завет жртвовања како би се супротставиле атмосфери страха и прогона која влада Француском. Убрзо падају у руке револуционара и бивају осуђене на смрт. Док корачају према гиљотини, Бланш се у екстази прикључује сестрама у мучеништву.

Прича о судбини вере у тоталитарним режимима прожета снажним католичким духом подударала се са тадашњим Пуленковим личним преокупацијама. Овај композитор је, иако одгајан у дубокој религиозности, након Првог светскога рата постао равнодушан према вери. Међутим, ситуација се променила током 1935. године, која уједно представља и кључни период у његовом приватном животу. Снажно погођен трагичном смрћу блиског пријатеља он је тада (достигавши нову зрелост) поново открио религиозна осећања која су увек била дубоко у његовој природи, али су од периода младости била потиснута. Након Другог светског рата његов је католицизам постајао све снажнији, што се огледа у делима која су тада настала.

Главна тема коју Пуленк истражује у опери Разговори Кармелићанки је преношење милости и спасења са једне особе на другу кроз жртвовање. Њему је као католику била врло блиска та доктрина да једна особа може да оствари добробит коју не заслужује, кроз својевољно жртвовање друге. Уосталом, није ли управо то учинио Исус Христ? Пуленк се у опери концентрисао на истраживање дубоких људских емоција, посебно осећаја страха и поноса, и његов музички језик и поставка опере, служе у потпуности том циљу. Стил певања је углавном речитативни или ариозни, мелодичан, али ипак налик говору, док је оркестар, иако велики, употребљен стратешки, како не би прекрио гласове. Све то допушта музици да врло прецизно прати непрестано смењивање емоција и радњи ликова. Фокус је углавном на индивидуалним искуствима; часне сестре певају заједно једино током химни, чиме је наглашена њихова религиозна солидарност (јединство). Музиком су такође наглашени и емотивни процеси у одређеним догађајима, чиме је истакнут њихов значај.

Познат као изузетан мелодичар и композитор посебног дара за писање за глас, Пуленк је најлепше странице у опери дао у хорским сценама. Издваја се  a cappella поставка Ave Marie у другој сцени II чина или Ave verum corpus у IV сцени II чина. Током импресивне и дирљиве завршне сцене опере, у којој часне сестре певају Salve Regina, у оркестру се стално чује карактеристичан звук спуштања оштрице гиљотине док оне одлазе једна по једна, да би на крају остале само Сестра Констанца и Бланш де ла Форс.

Изабел Лионард тумачи улогу несигурне Бланш де ла Форс, а Адријана Пјечонка, наступа као Мадам Лидуан, храбра, нова, настојница кармелићанског самостана. Карита Матила је стара опатица - Мадам де Кроаси, а у подели су и Ерин Морли као сестра Констанца, Карен Каргил као Мајка Марија, Давид Портиљо као Бланшин брат и Жан Франсоа Лапоант, као њен отац. Диригује шеф диригент оркестра Метрополитен опере Јаник Незе Сеген.

Опера има три чина и подељена је у 12 сцена које су повезане оркестарским интерлудијумима. Током пазе ћемо говорити о улози опере у доба француске револуције, а чућете и друге садржаје које приремају уреднице и водитељке преноса - Горица Пилиповић и Маја Чоловић-Васић.