Ризница

Ђорђе Карађорђевић (Цетиње, 8. септембар 1887 - Београд, 17. октобар 1972 ) био је први син краља Петра I и Зорке, ћерке црногорског краља Николе I. Рођен на Цетињу где је породица краља Петра живела у периоду од 1883-1894, у политичком избеглиштву, а прерана Зоркина смрт одводи их у Женеву, где су провели следеће четири године. Принц Ђорђе  је ишао у војну школу у царској Русији, Кадетски корпус цара Александра II. Школовање прекида после Мајског преврата 1903. када је убијен краљевски пар Обреновића, а одлука пада да нови краљ Србије буде кнез Петар Карађорђевић. Од 1903. Ђорђе је имао титулу престолонаследника, као најстарији краљев син.

Добио је име по своме прадеди Карађорђу, оснивачу династије и вођи Првог српског устанка. Неукротиве, неубоздане нарави,екцентричног понашања, лишен смисла за протокол и дипломатсо понашање, а у борби, ратовима несхватљиво храбар. Често је ишао на Аду у рибарење са својим учитељем и највећим пријатељем, чувеним научником Миком Аласом. Прека и директна нарав, заузимање и изрицање ставова без "пардона", ма о коме да је реч, створила му је многе непријатеље, од Аписа, Пашића и многих важних и утицајних официра и политичара.

Добровољно је понудио абдикацију 27.марта 1909. године, после немилог догађаја на двору, инцидента са његовим слугом Стефаном Колаковићем кога је принц Ђорђе ударио зато што није извесној госпођици доставио писмо, а обзиром да је Колаковић имао две компликоване киле, од ударарца и пада убрзо умире. Након абдикације принца Ђорђа, из Санкт Петербурга, долази његов млађи брат Александар који постаје нови престолонаследник. После смрти краља Петра I 1921. власт и званично преузима млађи син Александар. Принц Ђорђе је ухапшен 1925. године и прво је изолован у ловачки дворац у Бељу, а годину дана касније, одводе га у Специјалну психијатријску болницу у Горњој Топоници код Ниша, где остаје и после убиства краља Александра у Марсељу 1934. Из Топонице ослобађају га Немци 1941. године.

После Другог светског рата, остаје да живи у Београду, као пензионер, а 1947. у шездесетој години живота, жени се двадесет година млађом Радмилом Радоњић, родом из Његуша. Преминуо је у 85. години живота, 17. октобра 1972. године. Сахрањен је у задужбини свога оца на Опленцу, у Тополи, Цркви Светог Ђорђа.

Поред њега почива његова супруга Радмила Радоњић. Написао је романсирану аутобиографију "Истина о моме животу" штампана у издању љубљанског "Дела" (1969) и београдске "Просвете" (1988). О принцу Ђорђу Карађорђевићу-несуђеном монарху у овонедељној Ризници говори историчар Милован Балабан.

Аутор и водитељ: Душанка Зековић.