Директан пренос из Метрополитен опере - Рихард Вагнер: Зигфрид

Зигфрид је трећа опера из Вагнерове тетралогије Прстен Нибелунга. Дело је премијерно изведено у Бајројту 1876. у склопу првог интегралног извођења циклуса. Иако се у коначној верзији епске саге о Нибелунзима прича о Зигфриду налази тек у трећој опери, заправо је ово најстарији део циклуса и зачетак читаве тетралогије. Вагнер је првобитно намеравао да напише две опере - Млади Зигфрид и Зигфридова смрт - које су потом прерасле у трећу (Зигфрид) и четврту оперу (Сумрак богова).

Велики део драме изражен је у оркестру: Вагнеров систем лајтмотива, зачет у Рајнском злату, а разрађен у Валкири, овде је уздигнут на још виши ниво пошто се идеје и догађаји преплићу и развијају једни из других. Оркестар ствара један од најделикатнијих и најчаробнијих звучних пејзажа у опери, то је евокативна сцена шумског треперења у II чину. Доминација мушких гласова кроз целу оперу, са чак три басовске улоге, ствара тамну, магловиту атмосферу која одговара месту одвијања радње - шумским пећинама - у скоро целој првој половини дела. Насловна улога се истиче како због своје дужине тако и због невероватног распона расположења и карактера - од херојског, преко рефлексивног до нежног и романтичног.

Радња опере смештена је у митолошко време када су се богови и остала натприродна бића борили за превласт на Земљи, док су се људи уздизали као нова снага. Патуљак Миме покушава да направи мач којим би Зигфрид, младић којег је одгајио, убио џина Фафнера, али му то не полази за руком јер мач Нотунг може да искује само онај који не познаје страх. Препознавши да је Зигфрид неустрашиви јунак о којем му је Вотан говорио, Миме му показује како да направи мач којим Зигфрид потом убија Фафнера. Али пре него што џин у облику змаја издахне, он упозорава Зигфрида да се пази Мимеове издаје. Фафнерова крв, која је случајно дотакла Зигфридова уста, пружа јунаку моћ да разуме језик шумске птице, која га саветује да из Фафнеровог блага узме чаробни прстен и шлем Тарнхелм, а затим му прича о прелепој валкири Брунхилди која уснула лежи на стени окруженој ватром.

Вагнерову тетралогију, тај ултимативни оперски еп, на иновативан начин је режирао Роберт Лепаж и то је једна од најамбициознијих продукција која је до сада замишљена на оперској сцени. Овог пролећа Прстен Нибелунга враћа се у Метрополитен први пут после премијере 2012, што значи да су запослени у оперској кући провели скоро годину дана радећи на унапређивању и осавремењивању комплексне сценске машинерије и технологије. 

Главне улоге у представи 13. априла тумачиће Штефан Финке као Зигфрид, Кристина Герке као Брунхилда, Герхард Зигел као Миме, Дмитриј Бјелосељски као Фафнер, Томаш Коњечни као Алберих, Ерин Морли као шумска птица и Михаел Фоле као Вотан. Представом ће са диригентског пулта управљати швајцарски уметник Филип Жордан, иначе музички директор Париске опере и Бечке државне опере, у сваком случају, стручњак за Вагнерова дела која је дириговао и на фестивалу у Бајројту. Сада се враћа у Метрополитен први пут после 2007.

Током прве паузе у преносу слушаоци ће моћи да чују разговор са тумачем насловне улоге, да се подсете Вагнерових ставова из његове књиге Опера и драма, те да се обавесте о нашем наредном преносу. Током друге паузе емитоваћемо разговор о Вагнеру и његовом стваралаштву из часописа Грамофон, разговор који воде уредник Едвард Секерсон и један од водећих енглеских бас-баритона Џон Томлинсон, који се посебно прославио улогом Вотана.

Уреднице и водитељке преноса су Горица Пилиповић и Маја Чоловић-Васић.