уторак, 19. феб 2019, 17:30
Аутограм
ПЕСНИКОВА ЉУБАВ КАО СТАКЛЕНО ЗВОНО
У данашњем Аутограму уредница Горица Пилиповић представља један од најпознатијих и најбољих циклуса соло песама Роберта Шумана - то је „Песникова љубав". Носи број опуса 48, а настао је 1840. године на текст „Лирског интермеца" Хајнриха Хајнеа. Уз циклусе „Лепа млинарица" и „Зимско путовање" Франца Шуберта, чини срж овог жанра.
Аутор саркастичне „Романтичне школе", Хајне је заправо био критичар немачког романтизма. Понекад је у својим стиховима употребљавао романтичарске лирске конвенције као средство оштре сатире. Чини се, ипак, да Шуман не истиче ту ироничну димензију. Заправо, музиколози су подељени у томе колико је то била његова намера. У сваком случају, Хајнеов „Лирски интермецо" састоји се од пролога и 65 песама. Пролог говори о тужном витезу који по цео дан седи потиштен, али ноћу, кад га посети његова вилинска вереница, плеше с њом све док га зора не врати у његову песничку собицу. Следи 65 песама, међу којима је Шуман за свој циклус одабрао 16. У закључку се каже како ће витез све своје лоше песме и снове, сву своју несрећну љубав и патњу затворити у велики ковчег који ће дванаест дивова бацити у море.
Коментари