Хипократија

Гост данашње Хипократије је др Александар Петровић, филозоф, професор Филолошког факултета у Београду.

Милутин Миланковић родио се 1879. године у српском селу Даљу, које се тада налазило у Аустроугарској. Због болешљивости, млади Милутин није у Даљу ишао у основну школу са својим вршњацима, већ су родитељи обезбедили гувернанту која га је подучавала и припремала за даље школовање у гимназији. Са десет година Миланковић одлази од куће и уписује Реалну гимназију у Осеку (Осек је тек у 20. веку постао Осијек). 

У Хабзбуршкој монархији српска деца нису имала прилике да уче српску историју, али Милитинов отац, угледни земљорадник, своме сину сваке вечери читао је српске епске јуначке песме. Неке песме Милутин је знао напамет и уживао је у њима, а тек доцније, како је често говорио, постао је свестан њихове праве лепоте и значаја. Посебно је био очаран ликом Краљевића Марка, чак се понекад с њим поистовећивао. Иако Миланковић, споља гледано, није био јуначка природа - растом је био онижи, пуначак и физички успорен - унутарња поистовећеност с Краљевићем Марком целог живота биће снажна црта његове личности. Може се рећи да је Миланковићева животна и научничка етика формирана по моделу етике Краљевића Марка.

У нижим разредима добијао је добре оцене без нарочитог напора. Ипак, његове таленте нико није уочио ни подржао. Кад је прешао у више разреде, у школу је дошао млади доктор филозофије Владимир Варићак, касније академик познат по доприносима новој геометрији Лобачевског. Миланковићу је предавао математику, био му је разредни старешина и ментор. Своје школовање Миланковић наставља у Бечу. Стекао је диплому грађевинског инжењера на Техничкој високој школи, где је и докторирао као први Србин. Добио је одлично плаћен посао, али на позив Министарства образовања Краљевине Србије напушта Беч 1909. године и у Београду преузима катедру примењене математике на Филозофском факултету Универзитета у Београду. У Београду се одвијао његов научни рад по ком се прославио, али само с оловком у руци и белим папиром на писаћем столу. 

Његова преокупација била је васиона, али пре свега далека прошлост наше планете и климатске промене које се на њој непрекидно дешавају. Пре њега готово 150 година научници су покушавали да одгонетну тајне смењивања ледених и топлих периода на Земљи. Милутин Миланковић је математичким путем поставио Канон осунчавања, велику космичку теорију која показује да је климатски пулс Земље последица вековних астрономских циклуса.
У нашој јавности име прослављеног Милутина Миланковића углавном се везује за корекцију календара, што јесте значајно, али је ситница у поређењу са његовим укупним делом. Истраживачка свемирска агенција НАСА сврстава нашег Милутина Миланковића међу десет највећих научника свих времена, јер је направио преокрет у климатологији и разумевању прошлости Земље. Као признање што је још 1913. године израчунао температуре које владају на Марсу, НАСА је један кратер на тој црвеној планети на координатама +1470, +330 назвала Миланковићевим именом. Свет се мења и наука с њим, али Миланковићев Канон осунчавања остао је темељ свих осталих наука о Земљи.
О етици и науци Милутина Миланковића говориће наш драги и уважени гост др Александар Петровић.

Eмисију припрема и води проф. др Момчило Б. Ђорђевић.