Ризница

"Руски емигрантски талас, изазван Октобарском револуцијом и победом бољшевичких снага, донео је са собом особен културни утицај, нарочито у сродним словенским земљама, које су постале уточиште за избеглице и присталице старог монархистичког (царистичког) режима. Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца постала је новом домовином за 40.000 људи пореклом из Руског царства, који су се у њој снашли и прилагодили. Један део руских емиграната је припадао православном свештенству односно у ширем смислу богословским круговима, одликујући се својим образовањем, почесто надвисујући своју истоверну браћу која им је пружила гостопримство .На пољу црквеног живота и мисије, односно рада православног свештенства и монаштва у српским земљама, "руски емигрантски фактор" је имао значајну улогу. После Првог светског рата на канонској територији Српске православне цркве руска црквена емиграција (верни народ и свештенство) створила је један од центара црквеног живота. Руска православна загранична црква је уживала, између два светска рата, моралну, финансијску и дипломатску подршку Српске православне цркве... Канонски простор Српске православне цркве обећавао је многоструку повољност, како из историјских разлога дубоких српско-руских дуовних веза тако и из оних практичних. У вези са другим, уживајући српско гостопримство православна руска јерархија је могла слободније да исказује своје политичке ставове. Православна јерархија Руса избеглих пред комунистичким превратом формирала је посебну црквну организацију, која је имала своје одређено уређење, проистекло из специфичности канонског положаја... Руска емиграција, руско свештенство, богослови и верници донели су православним Србима своју особиту побожност, вековима освештану и обичајима потврђену. Та специфична "руска душа" уткала се у живот уједињене и обновљене Српске патријаршије у 20.веку, потврдивши још једном да су српско-руске црквене везе нераскидиве, потврђене као пријатељске и у тешком времену за оба народа ,као што је то био 20.век", записује наш данашњи гост.

У данашњој Ризници о сусрету Српске православне цркве са руском емиграцијом, верним народом и свештенством, стварању Руске православне заграничне цркве у Сремским Карловцима, о утицају Руса на наш духовни и културни живот разговарамо са др Радованом Пилиповићем, управником Архива Српске православне цркве и аутором књиге "Српска православна црква и руска емиграција (1920-1940)".

Аутор и водитељ: Душанка Зековић.