Ризница

Протојереј, академик, професор др Радослав Грујић (1878-Земун-1955 Хвар), теолог, правник, историчар, археолог... После завршене Богословије у Сремским Карловцима, на Универзитету у Бечу студира права, а 1919. на Филозофском факултету Свеучилишта у Загребу докторира. По завршетку студија кратко ради као професор у Београду, а од 1920.  до 1937. борави у Скопљу где на новооснованом Филозофском факултету предаје националну историју и у два наврата бива декан. У Скопљу професор Грујић покреће и уређује "Гласник скопског научног друштва", оснива Музеј Јужне Србије и покреће његово гласило. Године 1927, на основу текста, пронађене хрисовуље цара Душана, успева да лоцира код Призрена место "избугљене" владарске, некада, велелепне задужбине-Манастир Светих Арханђела, који су Турци сравнили са земљом, а од материјала ове светиње у Призрену подигли раскошну Синан-пашину џамију. Захваљујући неуморном откопавању Радослава Грујића из рушевина, обраслих вековима и шибљем, полако је израњала сва монументалност царске задужбине. Пронашао је више од 1600 делова камених украса и скулптура, фрагменте фресака и раскошни подни мозаик. Испод остатака саркофага, на коме је у високом рељефу био представљен цар с мачем у руци, проналази земне остатке Душана Силног, које је са собом носио и када се у Београд вратио 1937. По повратку у Београд професор Радослав Грујић предаје историју на Богословском факултету и предано ради на прикупљању материјала за музејску збирку Српске православне цркве, евидентира црквеноуметничке предмете у земљи и иностранству, а по отварању Музеја постаје његов први управник до 1948.године. Током Другог светског рата, априла 1942. године, док усташе на Фрушкој Гори пустоше српске манастире, односе све драгоцености, пале, он захваљујући личном познанству и благонаклоношћу љубитеља уметности, ратног саветника при Управном штабу за Србију, мајора др Јохана Албрехта фон Рајсвица, успева да обезбеди спашавање и пренос моштију - кнеза Лазара, цара Уроша и деспота Стефана Штиљановића у Београд. После рата, 1946, на захтев Светог Архијерејског Синода, сачинио је детаљни елаборат о начину регистровања и враћања однетих црквено-уметничких предмета које су усташе однеле у Загреб и то је предато државној комисији. Од 40 однетих вагона драгоцености, у Београд су стигла, само, 11 вагона. Целине које су припадале појединим манастирима и црквама, као иконостаси, враћени су, тамо где је било могуће, а остали предмети су депоновани у посебним просторијама Патријаршије. Професор Радослав Грујић, до краја живота бави се историјом цркве, а све време проводи у Музеју Српске павославне цркве и библиотеци Патријаршије. Иза њега је остало много необјављених научних радова. Умро је током лечења на Хвару 1955, а по личној жељи, посмртни остаци њега и његове супруге, са Новог гробља у Београду, пренети су у манастир Гргетег на Фрушкој Гори.

У данашњој Ризници говоримо о животу и раду протојереја, академика, професора Радослава Грујића, теолога, правника, историчара, археолога, оснивача Музеја Јужне Србије у Скопљу, првог управника Музеја Српске православне цркве у Београду, научнику који је открио и откопао остатке царске задужбине, манастир Светих Арханђела код Призрена, ту пронашао земне остатке цара Душана, а током Другог светског рата, својим угледом, уз помоћ, немачког мајора, барона Рајсвица, од усташа спасио, и из фрушкогорских манастира у Београд пренео, мошти кнеза Лазара, цара Уроша и деспота Стефана Штиљановића. О животу и изузетној заоставштини професора Радослава Грујића разговарамо са ђаконом Владимиром Радовановићем, управником Музеја Српске православне цркве у Београду.

Аутор и водитељ Душанка Зековић.