Ђузепе Верди: Отело

У насловној улози је тенор Стјуарт Скелтон, Дездемону тумачи сопран Соња Јончева, а Јага баритон Жељко Лучић. Густаво Дудамел дебитује на сцени Метрополитена.

Славни италијански оперски мајстор Ђузепе Верди је неколико својих опера базирао на Шекспировим драмама. Најуспелијом међу њима сматра се Отело. То је дело којим се Верди 1887. вратио на сцену након 16 година паузе и са којим је започела сарадња са либретистом, тадашњим истакнутим италијанским песником и композитором Аригом Боитом. Он је потом био заслужан за настанак последњих Вердијевих опера. Пишући либрето за Отела, Боито је од око 3500 Шекспирових стихова одабрао само 800, а неке је сцене потпуно избацио. Верди је ипак извесно време одуговлачио са почетком компоновања на његов савршени текст. Један од разлога било је и то што је већ постојала опера на исту тему - Отело Ђоакина Росинија, која је при том била и изузетно популарна. Али, Вердијево остварење је већ на премијери, 5. фебруара 1887. године на сцени миланске Скале, доживело апсолутни тријумф. По сведочењу присутних, композитор је 20 пута излазио да се поклони публици.

Отело је често називан највећом италијанском трагедијом. Ова Вердијева опера доноси чудесни спој музике и драме и представља ремек-дело које је подједнако дубоко у филозофском смислу, као што је узбудљиво у театарском. Шекспирову причу о аутсајдеру, великом јунаку који не може да контролише сопствену љубомору, Ариго Боито је претворио у исполиран и моћан либрето. Све три водеће улоге (Отело, Дездемона и Јаго) су веома захтевне - што представља изазов за продукцију опере - али улога Отела посебно тражи изузетан природни гласовни инструмент који је способан подједнако за моћан и деликатан звук, врхунску музичку интелигенцију и импресивне глумачке вештине.

Приказ Отеловог преображаја у лукавој Јаговој игри, фасцинантан је и уверљив у овој чвсто обликованој драматуршкој форми непрекинутог музичког тока, која је и у музичком смислу, можда, у целини и најуспелија Вердијева опера. У њој композитор напушта традицију затворених арија и кабалета, али не и свој заштитни знак - ансамбле, па тако опера има велики број дуета, терцета и квартета. Партитура овог дела се истиче општим интензитетом музике и драматичношћу пре него појединачним солистичким аријама које су учиниле популарним Вердијеве раније опере. Њих има и у Отелу. То су пре свега Дездемонина Песма о врби и дриљива Аве Марија у последњем чину и баритонска Credo in un Dio crudel не почетку II чина - али уз те величанствене примере подједнако су значајна кратка сола која веома доприносе драматици: почетни тенорски Esultate у I чину је дуг само неколико тактова, али открива многе психолошке стране лика.

У Отелу је већа и употреба мотива и њихова разрада, а ангажованији је и оркестар који кроз целу партитуру добија различите улоге без преседана у италијанској опери: кроз широки спектар боја - од моћи природе у сцени олује у I чину, па до нежне љубавне ноћи у завршној, трагичној сцени.

Радња опере одвија се на Кипру, у оригиналној верзији у XV веку. Редитељ Бартлет Шер је, у овој узбудљивој поставци, која се први пут поново приказује у Мету након 2015. године, смешта у време настанка саме опере. Кипар представља истурену тачку европске моћи која је под сталним претњама непријатељског напада.

Аустралијски тенор Стујарт Склетон је у главној улози, бугарска оперска звезда, сопран Соња Јончева је посвећена, али несрећна Дездемона, док наш изузетни баритон Жељко Лучић бриљира у улози издајничког Јага. Први пут за диригентским пултом Метрополитеновог хора и оркестра стајаће спектакуларни венецуелански диригент - Густаво Дудамел. 

Опера има четири чина. У паузи између другог и трећег емитоваћемо разговоре са протагонистима и најавити наредни пренос.

Уреднице и водитељке су Горица Пилиповић и Маја Чоловић-Васић.