Хипократијa

Неурохирургија у Србији: од отварања лобање длетом и чекићем, до гама ножа и компјутерске навигације кроз мозак

Данашњи гости Хипократије су професори неурохирургије на Медицинском факултету у Београду, др Милош Јоковић, директор Неурохируршке клинике КЦС и др Живорад Ђорђевић, легендарни и дугогодишњи директор Ургентног центра у КЦС.

Неурохирургија је медицинска специјалност и грана хирургије која се бави хируршким лечењем мозга и кичме. У последњих неколико деценија, све више неурохируршких болести лечи се минимално инвазивним методама, захваљујући развоју технике и помоћних уређаја, пре свега микроскопа и система за навигацију у скученим просторима лобање и кичменог стуба у којима су смештени мозак и кичмена мождина. 

Историја неурохирургије, као и историје медицине, датира из древних времена. Прве неурохируршке интервенције, трепанације (прављење отвора на лобањи уз помоћ длета и чекића, а касније и сврдла) биле су и прве интервенције у овој области медицине, а вршене су чак и пре античких времена. Иако је смртност тако „оперисаних“ особа била велика, постоје сведочења да је било и преживелих. У појединим случајевима, на лобањама су чињени трепанацијски отвори из ритуалних разлога. Трепанациони отвори на лобањама откривени су и на тлу Балкана, у Мокрину, још из периода гвозденог доба (300 скелета, на 8 лобања извршена трепанација) и у Кривој Реци (3 трепанацијска пробоја лобања). Неке, додуше, непотпуне доказе о трепанацијама лобања међу Црногорцима и Србима оставило је више историчара медицине.
Највећи европски ауторитети пре модерног времена, сличне операције, тј. трепанације, практиковали су само у крајњој нужди.
У двадесетом веку и веку у коме живимо, медицина је захваљујући школованим лекарима и општем, а нарочито технолошком напретку, неупоредиво боља него икад у претходним временима. Та промена се осетила и данас се осећа и на Балкану.

Са првим али спорадичним операцијама из неурохируршког домена у Србији почето је у Хируршком одељењу Опште државне болнице у Београду (од 1923. године) а озбиљна неурохирургија, често на дневном нивоу датира оснивањем првог неурохируршког одељења у Србији, у оквиру Хируршке клинике у Београду (1938).
Специјализација из неурохирургије већ годинама у Србији и већини других земаља траје 6 година. Она представља образовни процес у току ког специјализант добија теоријско и практично знање из подручја неурологије, хирургије и нарочито неурохирургије, али и из подручја превенције, дијагнозе, процене, терапије и интензивне терапије тешких болесника. Неурохирургија, пре свега, лечи пацијенате са повредама и доброћудним и злоћудним болестима, тј. туморима централног и периферног (аутономног) нервног система, укључујући и коштане и друге потпорне структуре нервног система, као и крвне судове намењене мозгу и кичми. Неурохируршка клиника Клиничког центра Србије у Београду за шест дана слави значајан јубилеј – 80 година свог постојања, од тога 43 година у садашњој згради, као и 95 година од прве неурохируршке операције у Београду. О неурохирургији у Србији, њеном институционалном развију и о Неурохируршкој клиници КЦС у Београду, као болници и школи, говориће нам опширније наши данашњи, врло уважени гости.

Eмисију припрема и води проф. др Момчило Б. Ђорђевић.

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво